"Orlovi" su pobedili rezultatom 95:86.
Za zlato će se u nedlju boriti sa pobednikom meča Sjedinjene Američke Države - Nemačka.
"Nemaju naši šanse", bio je jedan od glavnih komentara kada se izborilo polufinale, jer je predsotjeći rival bio jači nego svi prethodni. Kanada je ne samo satkana od NBA igrača, a ima ih sedam (Dort - Oklahoma, Aleksander-Voker - Minesota, Gildžis-Aleksander - Oklahoma, Pauel - Dalas, Beret - NJujork Niks, Olinik - Juta, Bruks - Hjuston), već uz mladog, a 224 centimetra visokog Ideja sa Perđu univerziteta i četiri vrlo dobra "evropska" igrača, Unikahinog Edžima, Aleksandera iz Hapoela iz Tel Aviva, te Skraba iz Bččešehira i Bel-Hajnsa iz Saragose, koji je prošle sezone igrao za Budućnost i prilično dobro zna mentalitet i mogućnosti srpske košarke.
Dakle, kada se na papir stavljalo "ko je jači" individualno, to je bila Kanada. Kada se stavljalo ko je dosad bio bolji na ovom turniru, to je bila Kanada, jer je izbacila moćnog Dončića i Slovence, sa 30 razlike nokautirala kandidate za zlato, Francuze, sa 26 Letonce koje je jedan šut delio od polufinala.
Ali, šta je bilo - nije važno kada na red dođe "sada". Ko je bolji na papiru ništa ne znači ako to ne dokaže na parketu. A tamo... tamo mudrost, smirenost i veće srce odlučuju. I to samo ako skladno funkcionišu.
Na fantastičnu individualnost Kanađana odgovoreno je timskom igrom. Šai Gildžis-Aleksander, koji je prošle sezone postigao preko 30 poena po NBA meču, sveden je na pet u prvom poluvremenu. Dilon Bruks, samoproglašeni najbolji defanzivac na spoljnim pozicijama "ne samo u NBA nego u svetu" gledao je Avramovićev čas individualnog ponašanja odbrane, a srpskog kada se o kolektivnoj defanzivi radi. Na pik-en-rolove Kanade odgovarano je tako širokom lepezom, da rivali Srbije nisu znali kad šta da očekuju. Mada, jedno su mogli da vide vrlo brzo:
Nema uopšte odustajanja, ni roptanja kod ovih "orlova".
Ni kada se lakat zarije u stomak, kao Dobriću, a rival iskoristi njegovo ležanje da postigne trojku. Jer onda isti taj Dobrić ustane, stisne zube i uzvrati - trojkom.
Nema roptanja ni kada najbolji glumac na terenu, a svakako dobar igrač, Keli Olinik, koji je četiri puta u karijeri pobedio Jokića, četiri puta padne i iznudi prekršaje rivala, od kojih je svih "za glavu veći".
Ne, nema u ovoj ekipi "orlova" takvih stvari. Šta god da se desi, odgovor je bio bodrenje, ako niste glavni glumac u toj sekundi, a ako jeste, onda poruka "Nema veze. Nema veze". Kao kada bi Bogdanović na dobro odigranu odbranu rivala postigao trojku preko ispruženih ruku. Vežbao je on u "Pioniru" da šutira preko visoko podignutih metli, zato "nema veze" šta rival pokušava ako je odlučnost tu, ako je srčanost prati, a dobro osmišljenog plana se svi drže.
Pred sam početak meča, Košarkaški savez Srbije je, zbog silnih ocena i procena da Pešićevi izabranici nemaju šanse, na društvenim mrežama pustio snimak naše nacionalne selekcije uz muzičku podlogu u vidu trubača koji sviraju melodiju "Otpisani". Takvi su u ovaj meč ušli Srbi, u tuđim glavama - ne u svojim, zato su i imali +13 na poluvremenu.
Očekivano, odgovor ekipe čiji je strateg Đordi Fernandez Tores, bio je i veća agresivnost u odbrani (na momente i prelazak na zonsku), i veće korišćenje glavnog asa ("SGA" je ubacio devet poena u trećem segmentu) pa se, uz neke lošije procene Stefana Jovića, a manjak neophodnog kretanja ostalih u pojedinim ofanzivnim akcijama, prepolovila prednost Srbije. Ipak, Jović se vrlo brzo "pribrao", pridružio mu se Dobrić, potom i Gudurić, pa je vođstvo vraćeno na ono sa velikog predaha.
A onda, početak četvrte deonice. Najvažnije u meču.
I to početak kao iz snova.
Avramović krade loptu i poentira. Posle nove osvojene lopte, Gudurić pogađa trojku. Davidovac posle još jedne izvrsne odbrane odvodi Srbiju na 82:65. "Otpisani", koji "nemaju šanse", držali su čas iz organizovane igre, nošene timskim duhom. Kanada se, zato, oslonila na kanonadu sa distance i svog tada najboljeg igrača, Bereta, te ja polovini poslednje četvrtine prednost bila deset razlike, a Pešić vratio na parket skoro celu početnu petorku (Stefan Jović, Bogdanović, Dobrić, Milutinov), s tim da je umesto lakše povređenog Nikole Jovića igrao Davidovac. Uz Bogdanovićeve bravure otišlo se na +15 uz četiri minuta do kraja. Sve što je suparnik potom pokušao, a dao je sve od sebe da izvede čudo - nije urodilo plodom jer... čudo je imalo posla negde drugde. U dvorani u Manili ostala je samo rešesnost Srbije da - na tom parketu bude i kada se igra finale.
Tako će i biti.
Koliko god "otpisanima" budu zvali ove momke iz zemlje košarke.
(Novosti)
BONUS VIDEO:
