Želi da postigne energetsku nezavisnost, da obezbedi najnižu moguću cenu energenata za privredu i građane i - da bude energetski bezbedna. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović danas je, na "Forumu 01" u organizaciji Kompanije "Novosti", istakla da je zadovoljavanje ova tri cilja moguće jedino uz kompromis.
O značaju edukacije, planovima u zelenoj tranziciji i neophodnim koracima na tom putu, ali i ulozi države, biznisa i lokalne zajednice u ovom poduhvatu govorili su još i generalni direktor kompanije NIS Kiril Tjurdenjev i gradonačelnik Čačka Milun Todorović.
- Energetika zahteva dugoročno planiranje - dodala je ministarka Đedović Handanović. - Počeli smo sa izradom strateških dokumenata. Srbija je deo evropske energetske unije. To nam nameće određene obaveze. Integrisanim nacionalnim planom za energetiku i klimu definisali smo da obnovljivi izvori energije (OIE) postanu glavni domaći izvor električne energije sa udelom koji dostiže 45 odsto u proizvodnji električne energije u 2030. To je moguće uz ulaganja u energiju sunca i vetra. Imamo značajne hidroenergetske potencijale, ali je potrebno da povećamo energetsku efikasnost i smanjimo emisiju štetnih gasova. Cilj je da je smanjimo za 40,4 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. Tranzicija mora da bude pravedna, da ne trpe gradovi, niti regioni. U narednih deset do 15 godina potrebno je uložiti 15 milijardi evra u energetsku infrastrukturu. Energetika mora da bude prioritet svake vlade u narednih 20 godina.
Foto: N. Skenderija
Država građane motiviše na štednju odobravanjem popusta na električnu energiju. Istovremeno odobravaju se značajne subvencije za renoviranje privatnih i javnih objekata kako se toplota ne bi rasipala.
Ekološki dug
Ova tema je u vrhu prioriteta Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
- Održivi razvoj je takav razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući sisteme i životnu sredinu, čime se omogućava dugoročno postojanje društva i njegovog okruženja - napomenuo je Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj NALED. - Naša planeta je drugog dana avgusta ove godine ušla u ekološki dug. To znači da smo za prvih osam meseci potrošili onoliko resursa koliko zemlja može da obnovi tokom jedne godine. Veoma je važno šta ćemo ostaviti budućim generacijama.
- Decenijama smo imali veoma niske cene električne energije i gasa i kao da smo zaboravili da vodimo računa o potrošnji energije i energenata - dodala je Dubravka Đedović Handanović. - Građani su pokazali da razumeju ozbiljnost energetske krize, odazvali su se pozivu države za štednju energije i sami su dali značajan doprinos da prođemo lakše kroz prošlu zimu. Između 36 i 45 odsto kupaca mesečno je ostvarilo popust na računu za električnu energiju koji je u zavisnosti od količine ušteđene energije iznosio od 15 do 30 odsto. Država je podržala građane subvencijama koje omogućavaju ne samo uštede već i manju potrošnju energije unapređenjem energetske efikasnosti u domaćinstvima. To je dalo rezultat, na prethodnim javnim pozivima je oko 20.000 domaćinstava imalo priliku da sprovede neku od mera energetske efikasnosti. Na aktuelnom javnom pozivu učestvuje 131 lokalna samouprava u kojoj će domaćinstva sanirati svoje objekte, a ukupno oko 50.000 domaćinstava u narednih nekoliko godina. Za ovaj program obezbedili smo 50 miliona dolara u saradnji sa Svetskom bankom.
Foto: N. Skenderija
Kompanija NIS svoje poslovanje godinama unazad prilagođava zahtevima održivog razvoja. Svake godine edukuje hiljade svojih zaposlenih, a kroz projekte NIS Energy i NIS Calling, u svoje redove dovodi najtalentovanije mlade stručnjake - studente i diplomce. NIS svake godine ulaže u održive projekte u gradovima i opštinama Srbije. Ove godine je za projekte u oblasti obrazovanja i nauke na raspolaganju 1,2 miliona evra.
- Živimo u svetu koji se stalno menja, imamo 12.000 zaposlenih u našoj kompaniji i samo u 2022. godini 4.400 ljudi je prošlo obuke raznih vrsta - rekao je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS. - Trećina naših zaposlenih tokom godine je prošla obuke. Pokrenuli smo naučnoistraživački centar u Novom Sadu. Više od 300 ljudi sada radi u tom našem centru. To su pre svega geolozi. Talenti su pokretači kompanije. Svet se stalno menja, morate svakog dana nešto novo da naučite. Naš cilj i zadatak su da damo mogućnost da se ovo znanje prenosi, da se ljudi razvijaju. Novac nije dugoročna motivacija.
NIS je od 2009. godine uložio 900 miliona evra u zaštitu životne sredine. Svi procesi u rafineriji su u skladu sa ekološkim zahtevima.
Foto: N. Skenderija
- Za svaki projekat tražimo rešenja sa najmanje negativnog uticaja na životnu sredinu - dodao je Tjurdenjev. - Posedujemo IPPC sertifikat. Prva smo kompanija u Srbiji sa ovim sertifikatom kao dokazom da poštujemo sve ekološke standarde, kako u Srbiji, tako i u Evropi. Planiramo vetropark u najskorijoj budućnosti. Imamo i projekte za solarnu energiju, već smo montirali mnogo solarnih panela na našim objektima. Zahvaljujući tom projektu beležimo 600 tona redukcije ugljen-dioksida godišnje. Od 2012. godine povećali smo energetsku efikasnost NIS za 33 odsto.Kada u kompaniji govorimo o ovim pitanjima, uvek shvatamo da svi imamo samo jednu planetu, imamo decu koja žive na ovoj planeti. Morate imati na umu budućnost narednih pokoljenja, dece, unuka...
Čačak sanirao deponiju
NAJVEĆA naftna kompanija, kroz program "Zajednici zajedno", sarađuje sa 13 gradova i opština. Među njima je i Čačak. Ovaj grad svakih sedam godina definiše strategiju održivog razvoja. Gradonačelnik Milun Todorović objasnio je da na njoj radi čitava društvena zajednica, kroz javnu raspravu.
- Osim strategije održivog razvoja, ono što jesu osnovni dokumenti i akti svake lokalne samouprave jesu planski akti, detaljni urbanistički planovi, a najviši je generalni urbanistički plan - rekao je Todorović. - Na ponos svih Čačana, doneli smo 22 planska akta, menjali smo i dopunjavali kroz procedure javnih uvida, a kasnije i glasali. Tako smo došli do situacije da potpuno i kompletno saniramo deponiju Prević u Atenici koja je kilometar od centra Čačka. Korak pre toga, kroz planski akt smo definisali transfer-stanicu gde može da se izveze 33.000 tona otpada godišnje iz našeg grada i to transportujemo u regionalnu deponiju Duboku. To je najsavremeniji objekat u tom regionu.
To je voz koji ide
O litijumu se i dalje razmišlja. Upitana šta bi potencijalna eksploatacija litijuma donela Srbiji, ministarka Dubravka Đedović Handanović je rekla da treba da razmotrimo na koji način možemo da iskoristimo bogatstva kojim raspolažemo.
- Nove decenije razvoja i novi industrijski poredak su pred celim svetom u kojem će biti neophodno oslanjanje na određene kritične mineralne sirovine - rekla je ministarka energetike. - Evropska komisija je procenila da će EU tržište litijumskih baterija vredeti 250 milijardi evra već 2025. godine, a proizvođači automobila i baterija su globalno najavili 1.200 milijardi dolara investicija u elektrifikaciju do 2030. godine. Srbija je izuzetno bogata mineralnim resursima koji se nalaze i na listi kritičnih mineralnih sirovina EU. Projekat "Jadar" smo zaustavili pre nego što smo imali priliku da vidimo rezultate Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Trebalo bi da razmotrimo na koji način možemo da iskoristimo bogatstva kojim raspolažemo u smislu zatvaranja lanca vrednosti koji bi značio fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila. To je voz koji će proći. Ili ćemo ući u njega - ili ćemo ostati na peronu.
