Za sahranu treba spremiti panaiju (žito), bocu vina i bocu pomešanog vina i ulja. Prema narodnom običaju, panaija se ne sprema u kući pokojnika, već van nje i nju sprema neka starija žena, odnosno žena koja nema nameru da rađa decu. U mnogim mestima u Srbiji postoji običaj iznošenja hrane na groblje na pomen ili na Zadušnice. Dok je jednima to potpuno normalno, drugi su šokirani jer apetit u takvom trenutku - ne postoji.
Foto: Profimedia
Etnolog Jasna Jojić objašnjava zašto se uopšte hrana iznosi na groblje, da li je istina da se na taj način "komunicira" sa pokojnikom i otkriva zašto su šljive i kruške posebno važne. "Postoje verovanja da duša gubi telo, ali da duša nastavlja svoju egistenciju na nekom od sledećih nivoa, bilo da je to raj ili neki nivo do raja. Zato se donosi hrana, ne samo na sahrani, već i na takozvanim pomanama kad se čovek na groblju pominje", kaže Jasna Jojić u emisiji "150 minuta" na Prvoj i dodaje kada se hrana iznosi na groblje:
- Na sanduk se postavljaju različiti obroci, na dan sahrane, kad se obeležava prva subota, kad se obeležava 40 dana, potom šest meseci i godinu dana. Takav običaj se u istočnoj Srbiji obeležava do sedme godine - kaže Jasna i otkriva da li je istina da je hrana način da se "komunicira" sa osobom koja je preminula.
Foto: Petar Milošević
Pročitajte još
- Duša mora da bude vesela, mora da oseti radost života, pa se onda prave tzv. gozbe. Zato se na nekim gozbama peva i svira. Sadi se cveće i drveće da bi duši mirisalo, da bi ptice dolazile da pevaju. Obično se šljive i kruške stavljaju na grobove. Misli se da smrt voli šljive i kruške. Postoje legende i mitovi u našem narodu, ali i u drugim narodima sveta, da se ljudi iskupljuju onda kada daju kruške - ističe etnolog.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs&
