Naime, Bora je napisao još nekoliko narodnjačkih hitova, ali je mahom potpisivao suprugu kao autora, jer nije želeo da se potpisuje na pesme koje su pevali narodnjaci, zbog čega se kasnije i pokajao.
- U početku nisam hteo da potpisujem svoje narodnjake pa sam shvatio da je to iluzorno. U to vreme, potpisivao sam svoju tadašnju ženu, pokojnu, Draganu… -rekao je.
– Kasnije sam shvatio da ti tekstovi imaju određenu vrednost i da to nisu skarabudženi tekstovi s brda s dola, tako da sada s ponosom mogu da izjavim da su moji tekstovi: ‘Vodeničareva kći’ koju peva Predrag Živković Tozovac, ‘Preskočiću tarabu i jarak’ koju peva Šaban Šaulić, ‘Stani malo kafanski sviraču’ za koju ljudi misle da je narodna pesma, a nije, to je moj tekst. Za Cecu sam napisao pesmu ‘Šta još možeš da mi daš’. ‘Nek me ne zaborave devojke sa Morave’, koju peva pokojni Srećko Jovović je takođe moj tekst. Da, napisao sam tekst za Miroslava Ilića, ali on to nikako da snimi. Dvoumi se, hoće – neće. Možda mu nije suđeno, eto… – rekao je Bora Đorđević jednom prilikom u emisiji "Svoj na svome".
Reč je o pesmi "Šta još možeš da mi daš" koja se 1995. godine našla na njenom albumu "LJubav fatalna", a za koju je tekst napisao upravo Bora.
Upravo ovu pesmu je komponovao Oliver Mandić, dok je aranžman uradio Aleksandar Radulović Futa, a sve do pre par godina roker se krio kao tekstopisac.
(Grandonline)