Švedska je trenutno najnaprednija zemlja sveta kad je reč o bezgotovinskom plaćanju, a švedske banke predvodnici su tog trenda. Celi sektori, na primer javni prevoz, uopšte više ne prihvataju gotovinu. Uopšte, velika je šansa da švedske trgovine, restorani, muzeji, hoteli, razne uslužne delatnosti i javne ustanove neće primiti gotovinu, odnosno da će kupac ostati bez robe ili usluge ako nema mogućnost za neki oblik digitalnog plaćanja.
Čak ni poreska uprava neće prihvatiti nikakvo gotovinsko plaćanje, što neki smatraju apsurdom i pitaju se zašto država ne želi da primi novac koji je sama štampala. Jedine ustanove koje su zakonski obavezne da prime gotovinu prilikom plaćanja participacije su bolnice.
U nedavnom istraživanju koje je sprovela švedska središnja banka pokazalo se da je samo osam posto građana platilo kovanicama ili novčanicama svoju poslednju kupovinu. Taj postotak pre samo desetak godina iznosio je čak 40 posto.
Čak ni stariji više ne koriste gotovinu
Čak su i starije osobe, za koje se smatra da teško prihvataju digitalne novotarije, uveliko prestale da koriste gotovinu. Udeo osoba u starosti od 65 do 84 godine koje kažu da su koristile gotovinu za poslednju kupovinu pao je na devet posto, a pre samo dve godine bio je na 16 posto. Veruje se da su mnogi stariji građani prešli na digitalno plaćanje s pojavom pandemije kovida-19.
Većina švedskih građana nikad u rukama nije imala krupnije novčanice, poput onih od 500 ili 1000 kruna, i često nemaju pojma kako izgledaju. Uopšteno je u Švedskoj sasvim normalno i uobičajeno živeti godinama bez ijedne jedine kovanice ili novčanice u novčaniku. U poslednje vreme ubrzano nestaju i fizičke, plastične kreditne i debitne kartice, a zamenjuju ih digitalne i mobilne zamene, kao razni drugi oblici instant digitalnog plaćanja.
Ukupna gotovina Švedske danas iznosi otprilike 80 milijardi kruna ili oko sedam milijardi evra, ali to je tek nešto više od jedan posto od ukupne mase novca. Analitičari očekuju da će za petnaestak godina gotovina potpuno odumreti i da će Švedska, verovatno prva u svetu, postati bezgotovinsko društvo. Na gotovinu se gleda kao na bespotrebni trošak i sigurnosni rizik, kao i stalnu metu falsifikovanja. Osim toga, digitalne transakcije lakše je kontrolisati.
Međutim, nisu svi oduševljeni bezgotovinskim društvom. Već godinama traje rasprava je li zakonito odbiti gotovinu kao sredstvo plaćanja. Iako u zakonu stoji da su "novčanice i kovanice koje izdaje Riksbank legalno sredstvo plaćanja", bivši glavni pravni stručnjak švedske središnje banke Erik Friberg ovako je argumentirao pravo trgovaca da odbiju gotovinu:
- Kupovina u trgovinama u suštini predstavlja sklapanje ugovora između dveju strana. Trgovine mogu da izbace gotovinu iz tog ugovornog odnosa, odnosno mogu slobodno kupcima da predstave svoje uslove za kupovinu.
Postoje i neki ozbiljniji argumenti za zadržavanje gotovine u opticaju. Naime, rat u Ukrajini pokazao je u kakvim se problemima digitalizovano društvo može naći kad jednom iznenada nestane struje i interneta.
Novčanice i kovanice još služe kao rezervni sistem ako elektronska sredstva plaćanja prestanu da funkcionišu. No budući da sve manje Šveđana plaća novčanicama, infrastruktura povezana sa gotovinom, poput broja bankomata ili blindiranih kola za prevoz novčanica, više ne bi mogla da podnese iznenadni povratak na keš.
- Ako dođemo u kriznu situaciju i ljudi ponovno budu morali da koriste gotovinu, važno je zadržati gotovinski sistem kao rezervno rešenje. Inače ćemo imati društvo koje ne funkcioniše - rekao je za švedsku nacionalnu televiziju bivši viceguverner Riksbanka Henri Olson.
Susedne skandinavske zemlje takođe beleže trend napuštanja gotovine, ali ga ne prihvataju bez reakcije. U Danskoj postoji zakon koji kaže da su sve trgovine s osobljem dužne da primaju gotovinu, uz određene izuzetke noću. U Norveškoj vlada takođe predlaže pooštravanje zakona o gotovini.
BONUS VIDEO:
