Noć veštica je svetkovina koja se obeležava 31. oktobra, noći uoči Svih svetih. Poreklo ovog praznika datira još od antičke keltske svetkovine Samhain posvećene istoimenom paganskom božanstvu.
Irski imigranti su verziju ove tradicije preneli u Severnu Ameriku u 19. veku i Noć veštica se najviše proslavlja u SAD, Irskoj, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj, Porto Riku, Japanu, Novom Zelandu i u nekim delovima Australije.
Zašto se maskiramo
Verovanje kaže da bi duše umrlih potpuno pripale bogu Samhainu trebalo ga je umilostiviti prinošenjem žrtve na dan njihove nove godine.
Zauzvrat, Samhain bi dozvolio da toga dana duše umrlih posećuju domove svojih porodica, pa je zato nastao običaj maskiranja u demone, jer živi stupaju u mističnu zajednicu sa umrlima.
Sa druge strane, postoji predanje koje kaže da su se ljudi kostimirali kako bi izbegli duhove mrtvih koji se baš te noći spuštaju na zemlju.
Foto: Profimedia
Legenda o bundevi
Običaj dubljenja bundeva zasniva se na irskoj legendi o kovaču DŽeku. Jedna od priča govori kako je prevario Đavola tako što mu je ponudio dušu u zamenu za piće i nakon što se Đavo pretvorio u novčić kako bi platio piće, DŽek ga je brzo stavio u džep u kojem je bio krst, zbog kojeg se Đavo više nije mogao vratiti u svoj oblik.
Tek nakon što je DŽeku obećao da neće tražiti njegovu dušu još deset godina, DŽek ga je izvadio iz džepa. Nakon deset godina opet je prevario Đavola tako što ga je zamolio da mu doda jabuku sa stabla, ali je na kori stabla brzo nacrtao krst, tako da ga Đavo ponovno nije mogao dohvatiti.
Kada je DŽek umro, nije bio primljen zbog svog grešnog života u Raj, a na vratima Pakla dočekao ga je Đavo i poslao natrag u mrak, a da ga se reši dao mu je komad uglja.
DŽek je u džepu imao repu, koju je izdubio i stavio u nju ugalj i od tada DŽek, koji nikada nije pronašao put kući luta mrakom noseći izdubljenu repu u ruci.
BONUS VIDEO:
