Na tom svom putu često zaboravljamo da je najvažnije da naše misli budu čiste, jer i najrumenija jabuka, može biti trula iznutra. Međutim, nekada je teško izboriti se sa njima, evo čemu nas uči jeromonah Petar Bogdanović iz manastira Tumane.
Pristup "dovoljno je misliti pozitivno" može dovesti čoveka u stanje samoobmane da je on zaista isceljen i da je rešio problem, dok unutra "strasti tinjaju, muče čoveka i lome ga, a da on nije toga ni svestan".
Danas postoji veliki broj lajfkoučeva, a to nam samo govori kolika je potreba za nekim čvrstim osloncima, koje sigurno nećemo naći u njihovom govoru. Jeromonah Petar Bogdanović iz manastira Tumane savetuje da je najvažnije da se vratimo sebi, a to znači veri.
Međutim, šta da radimo kada se hulne misli jave u času kada treba da smo najčistiji i najbliži Bogu - u času molitve, evo šta jeromonah savetuje:
Foto:Profimedia
- Prepodobni Oci u slučaju tzv. hulnih pomisli (misli u kojima se huli na Boga i svetitelje) preporučuju da se na njih ne obraća pažnja. Bez obzira da l’ njihovo poreklo bivalo od demona, koji ih podmuklo podmeću onome ko staje na molitvu, ili potiču od naše podsvesti ili čega već, te pomisli nisu voljne tj. nisu posledica našeg proizvoljenja, već je njihovo prisustvo nasilno i nevoljno. Zato je najveća zamka da se zbog takvih pomisli opteretimo grižom savesti. U tom slučaju griža savesti je veća prepreka za molitvu nego same pomisli. Uopšte bavljenje njima je besmisleno i besplodno, najbolje je ne opterećivati se njima i one će same vremenom otići. Što se više budete opterećivali njima, teže će nestati.
- Bludne pomisli nas pozivaju da se njima naslađujemo i predstavljaju prvi korak ka ispunjenju greha (isto je i u slučaju drugih grehova: besa, mržnje, osuđivanja, itd.).
- Kvalitetna ispovest svakako pomaže, ali Vas ne može apsolutno osloboditi prisustva grehovnih pomisli. Ispovest nam umiruje savest i onda se lakše molimo, ali opet nama i dalje predstoji borba.
Foto: N. Karlić
- Ne treba ulaziti u "dijalog" i saglašavati se sa takvim pomislima, ali njihovo prisustvo je nemoguće izbeći, barem kod nas početnika. Naša odgovornost i greh nastupa tek kad voljno prihvatimo takve pomisli i kad se naslađujemo njima ili u najgorem slučaju ako ih sprovedemo u delo. Takođe se osobito treba kloniti od osuđivanja drugih. Kad mnogo osuđujemo Bog povuče blagodat i onda nas takve pomisli posebno napadaju iz čega treba da izvučemo pouku da se ne preuznosimo nad drugima.
- Čista molitva je dar Božiji, ali za preduslov ima naš trud i vežbanje u molitvi, gde bih posebno izdvojio kontinuitet kao bitan element. Naše je da se redovno molimo i ako nam ide otežano treba da se smiravamo i da sa poverenjem u Boga istrajavamo. Bog nas svakako čuje i prisutan je, bez obzira što to uvek ne osećamo. Prepreke u molitvi, kao što su pomenute pomisli ili suvoća srca ili nevoljnost, jednostavno su svojstvene nama početnicima u molitvi.
- Zato Oci i preporučuju da u molitvi najpre ištemo pokajanje, a ne neka uzvišena molitvena stanja. Ako se suviše uzrujavamo što nam molitva ide teško, to znači da smo nesmireni i da od sebe očekujemo mnogo više. Obraćajte se Bogu istrajno od srca, ne opterećujte se previše kako Vam to ide, a Bog kad blagoizvoli otvoriće srce. Mnoge stvari ćete sami naučiti ako budete istrajni, jer molitva je iskustvo a ne teorija. Sveti Justin Ćelijski je na pitanje kako da se molimo odgovarao da je naše da se molimo, a molitva će nas sama naučiti.
BONUS VIDEO:
