Rođen u gradu Tijani kapadokijskoj od dobre i blagočestive majke Stratonike, koja beše slepa. Beše Jeron vrlo revnosan hrišćanin i sa velikom sinovskom ljubavlju služaše slepoj majci svojoj Stratoniki. Iz ta dva razloga ne htede ići u vojsku, nego istuče i otera one, koji behu poslati da ga uzmu.
Jer žao beše Jeronu ostaviti svoju bespomoćnu slepu majku, i jer teško mu beše i pomisliti, da će kao vojnik biti prinuđen, da se klanja i žrtvoprinosi idolima.
Najzad bi Jeron uhvaćen i sa još nekim hrišćanima odveden pred kneza u grad Melitinu. Kada behu na putu, jedne noći javi se neko Jeronu u belom odelu i reče mu: "Evo, Jerone, javljam ti spasenje: nećeš vojevati za cara zemaljskoga, nego ćeš za Cara nebesnog podvig svršiti i skoro k NJemu preći da primiš od NJega čest i slavu".
I od te vesti ispuni se srce Jeronovo radosti neiskazane. Kad stigoše u Melitinu, behu svi bačeni u tamnicu. Tu Jeron s velikim žarom utvrđivaše u veri sve zatvorene, moleći ih da niko ne otpadne no svi da dragovoljno predadu telesa svoja na muke i smrt za Hrista.
Pred knezom svi jednoglasno izjaviše veru u Hrista Gospoda, samo jedan rođak Jeronov, po imenu Viktor, otpade od vere. Jeronu bi odsečena ruka, po tom bi šiban i različno mučen, dok najzad ne bi, zajedno sa ostalima, mačem posečen.
Tamnice su neobični dvori,
U tamnici sveti Jeron zbori:
– Braćo moja, trideset drugova,
Držite se Božijega slova,
Božijega slova i zakona;
Gle, zmija se podigla iskona,
Da vas svojim obaja pogledom!
Da joj u ad sledujete sledom.
Ne dajte se, braćo pravoverna,
O počujte vi Jerona smerna!
Sve što zmija vama obećava,
Prolazno je k’o zelena trava.
Podnesite muke mužestveno,
Ne dajite večno za vremeno,
Danas, sutra, pa će i smrt stići,
Na Sud Božji svakom valja ići.
Blago onom ko se ne postidi,
Kad pred sobom svog Sudiju vidi,
A još više ko pokaže NJemu
Krv za NJega svoju prolivenu,
Rane svoje za NJegovo ime —
Taj će večno carovati s NJime.
Idući na gubilište njih 33 mučenika pevahu psalam: Blaženi neporočni na putu hodeći po zakonu Gospodnjem.
Da spomenemo i po imenu ove česne mučenike, čija su imena upisana u Knjigu Života: Isihije, Nikandr, Atanasije, Mamant, Varahije, Kalinik, Teogen, Nikon, Longin, Teodor, Valerije, Ksant, Teodul, Kalimah, Evgenije, Teodot, Ostrihije, Epifanije, Maksimijan, Dulkitije, Klavdijan, Teofil, Gigantije, Dorotej, Teodor, Kastrihije, Anikit, Temelije, Evtihije, Ilarion, Liodot i Amonit.
Neki Hrisant otkupi odsečenu glavu Jeronovu i časno je sahrani, a kasnije nad njom podiže crkvu u ime sv. Jerona.
A odsečena ruka mučenikova bi odnesena njegovoj slepoj majci. Postrada sv. Jeron sa družinom 298. god., i pređe u slavu Hristovu.
Tropar - Sveta 33 mučenika u Melitini (Sveti mučenik Jaron s družinom)
(glas 4): Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.