Anabela Atijas je imala vrlo tužnu životnu priču, koju je ona ispričala. Jednom prilikom je ispričala kako je zamalo ostala bez krova nad glavom, ali i najveće ljubavi.
- Bilo je mnogo teških momenata i u svakom periodu mog životu rekla sam da je sada najteže. Ne može da se poredi sa momentom kad sam ostala bez svog doma i moje prve ljubavi koja je tragično nastradala. Puno sam puta rekla da nas svaka frustracija jača, na kraju se sve dobro završilo - rekla je Anabela i dodala:
- Potpuni raspad, u momentu ostaneš sam bez ičega. Imala sam samo 16 godina. Naučila sam da je najgora moguća kletva imati, pa nemati. Meni se desilo da sam preko noći ušla u pakao. Verovala sam da neću preživeti to što mi se tada dešavalo. Surovo sam bila ostavljena na milost i nemilost životu da nisam znala gde ću da zanoćim i šta ću da pojedem. Nedavno mi se desilo da me je jedna gospođa nazvala uličarkom, možete me tako nazvati, ali je ta jedna uličarka posle postala jedna uspešna žena, majka... Na kraju ti akademici koji se busaju diplomama nisu veći ljudi, osim ako ne pomognu nekome. Najlakše je podrugivati se i koristiti nečije slabosti, to je dno dna - poručila je pevačica u "Premijeri".
Pevačica ističe da je zahvaljujući bolu postala ovo što danas jeste:
-Želela sam samo da umrem, da me nema, bila sam sama, nisam imala nijednu svetlu tačku u tom momentu i nešto što bi me održavalo u životu. LJudi nikad ne treba da gube veru da Bog ima plan za nas. Gubitak i bol su od mene napravili ono što sam danas - potom je rekla kako se snalazi u ulozi bake.
- Uloga bake je moja najvažnija uloga. Ne umem da objasnim koliko je to sve nekako drugačije i koliko mi je važno da mojim unučicama budem bolja baka nego što sam bila majka. Želim da me pamte tako, kao ja moju baku. Putujem puno, dosta umora je tu, ali svaki trenutak sam sa njima i gledam da se nađem Luni.
BONUS VIDEO:
