Sveta Velikomučenica Ekaterina Aleksandrijska živela je od 287. do 305. godine i ranohrišćanska je mučenica i svetiteljka. Bila je ćerka cara Konstantina.
Nakon očeve smrti, živela sa majkom u Aleksandriji. Majka joj je bila potajna hrišćanka, koja je preko svog duhovnog oca privela i Ekaterinu veri Hristovoj. Prema predanju, u jednoj svojoj viziji Isus Hristos joj je darovao prsten, što je ona protumačila kao znak da svoj život treba da posveti Bogu.
Bila je vrlo obrazovana, i veoma je dobro poznavala grčku filozofiju, medicinu, retoriku i logiku. Prema predanju, car Maksencije je jednom prilikom pozvao 50 mudraca i organizovao raspravu u kojoj bi se raspravljalo o veri. U toj raspravi Ekaterina je odnela pobedu, a car Maksencije je kao kaznu naredio da se svih 50 mudraca spale.
Pred smrt, na Ekaterininu molbu, ovi mudraci su primili hrišćanstvo i ispovedili se.
Ekaterina je bila uhvaćena, mučena i pogubljena u svojoj 18. godini, 24. novembra 305. godine. Po predanju, pri njenom pogubljenju, iz njenog tela poteklo je tada mleko umesto krvi. NJene mošti čuvaju se na Sinaju.
Narodni običaji i verovanja
NJene mošti čuvaju se na Sinaju. Manastiru Svete Katerine srpski kraljevi iz loze Nemanjića – Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskoj biblioteci. Krajem XIV veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.
Prema pravoslavnoj tradiciji postoji verovanje da se ovoj svetiteljki mole devojke koje žele da upoznaju ljubav svog života. Potrebno je moliti se svake večeri tokom 40 dana i želja će biti uslišena.