Ona tumači lik baba Mikule, a uloga joj je odlično legla.
Međutim, svako ko prati LJiljaninu karijeru zna da su njene uloge i te kako bile upečatljive kako u srpskoj kinematografiji, tako i na daskama koje život znače.
Možemo sa pravom reći da joj je uloga zdravstvenog radnika sudbinska. Ona se čak tri puta pojavljivala u toj ulozi.
Prvi beli mantil desio joj se u filmu "Boško Buha", zatim u televizijskoj seriji Žike Lazića "Doktorka na selu", a potom kod Siniše Pavića u "Boljem životu".
Na pitanje novinara da li je možda neko doktor u porodici, LJiljana je govorila:
Pročitajte još
"Niko, ali je moj otac, kada sam se opredeljivala za životni poziv navijao da studiram medicinu". (Arhiv Borbe, Ilustrovana politika, 30.06.1987.)
Čuvena je i pesma "Za LJiljanu" koju joj je napisao legendarni Toma Zdravković, a glumica je jednom prilikom izjavila:
"Dok sam snimala "Doktorku na selu" Tomi sam iz nekog razloga bila simpatična. Jednog dana mi je samo prišao i rekao da će mi napisati pesmu. Nažalost, ničega nije bilo među nama. Kažem "nažalost", zbog publike koja bi volela da čuje neku "ljubavniju verziju. Danas, kad uđem u kafanu muzičari "ničim izazvani" pozdravljaju me pesmom "Za LJiljanu"." (Arhiv Borbe, TV Novosti, 28.03.2007.)
Mnogi nikako nisu mogli da dođu sebi od iznenađenja: zar LJiljana Blagojević za tako kratko vreme da uđe u prvu glumačku ligu? Da odmah dobije glavnu ulogu u velikoj televizijskoj seriji, pa domah zatim još u jednom filmu i tv drami? O čemu se radi?
Jer: LJiljana Blagojević dugo nije uspevala da stekne poverenje profesora Fakulteta dramskih umetnosti. Posle dve godine studija tehnologije, kada je definitivno ustanovila da joj hemija ne ide od ruke (i posle zaključka profesora hemije u stilu "šteta, tako lepe oči, a ničemu ne služe"), mlada Zemunka odlučila je da svoj dotadašnji hobi pretvori u zanimanje. U prvom pokušaju ušla je u uži izbor, u drugom primljena u klasu profesora Arse Jovanovića. Na drugoj godini nezadovoljstvo je trajalo. Šta učiniti?
"Odlučila sam da prihvatim ponudu za snimanje filma, iako kao student druge godine na to nisam imala prava. To je značilo izgubiti godinu, izgubiti kolege sa klase, promeniti profesora. Ovo poslednje me je najmanje brinulo, jer sam znala da ću upasti u klasu profesora Milenka Maričića, velikog autoriteta i sjajnog pedagoga. Moj dolazak neminovno je uneo nemir u malu, ali odabranu grupu. Svaka moja dobra ocena uvek je iznova bila iznenađenje." (Arhiv Borbe, TV Novosti, 25.12.1981.)
Tako je bilo i sa uspehom filma Emira Kusturice "Sjećaš li se Doli Bel". Ulogom male periferijske fufice LJiljana Blagojević je izbila u prvi plan i mnogi su na festivalu u Puli bili spremniji da poveruju u slučajnost nego u talenat mlade glumice. Tek posle uspeha filma u Veneciji njene slike i intervjui su počeli da se pojavljuju u štampi. Tako se nehotice uvrstila u red onih mladih glumica koje su "igrale samo jedno leto" s prilično izvesnom perspektivom da na tome i ostane.
Međutim, LJiljana pored toga što je posedovala mladost, lepotu i talenat imala je i nešto što je mnogim njenim koleginicama nedostajalo - ličnost.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".