Odrasla je sa ocem Petrom i majkom Vukosavom u porodičnom stanu u Bregalničkoj ulici, na Zvezdari. Od malih nogu su je pratile nesreće.
Tokom Drugog svetskog rata Ružičin otac bio je osuđen na smrt, ali je na sreću uspeo da se spase i vrati se za Beograd. Međutim, sva građanska prava su mu bila oduzeta. Ružica je nekoliko puta isticala da su te godine bikle teške za njenu porodicu:
– U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera jer je to bila ruska formula stanovanja – ispričala je Ružica u intervjuu za "Story".
– Ti ljudi iz sela Rušnja maltretirali su nas, naročito mog oca koji je zbog verbalnog delikta bio zatvaran. Čak su i mene saslušavali, ali nisam dozvolila da mržnja nikne u mom biću. Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život – istakla je glumica jednom prilikom.
Ostvarila je brojne uspehe, ali je uprkos tome bila veoma nesigurna:
– Stalno sam strepela da li ću moći da savladam zadatke koji su mi dati i hoće li me neki reditelj ponovo angažovati, što je ostavilo posledice. Moja nesigurnost bila je ogromna. A oni koji su imali svoje uticajne muževe i fanove, ponašali su se drugačije. Bili su sigurni da će, čak i ako upropaste predstavu, ipak dobiti sledeću ulogu. Ali, za nas koji nismo imali nikakvu podršku, to je bilo pitanje života i smrti.
- Tvrdoglavost me je mnogo koštala u životu, ali moja priroda je takva i uvek govorim istinu – govorila je dramska umetnica za života.
Iako je bila u srećnom braku sa suprugom ekonomistom, naslednike nisu imali:
– Želja za karijerom je najviše uticala na to da prihvatim činjenicu da nikada neću imati dete. Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja – iskreno je govorila Ružica.