Bata je od 1994. godine svaki svoj rođendan proslavljao u Vrnjačkoj Banji sa svojim prijateljima, u "Cicinom sokačetu" koji kasnije, u vreme manifestacije „Dani Bate Stojkovića“, menja ime u "Batina kafana".
Foto: N. Fifić
- Voleo je najviše roze sa puno leda. Dešavalo se da u šanku ostavi kamaru para za svaki slučaj ako se zaboravi ili društvo nema da plati. Voleo je da zaviri u kuhinju i mnogo je voleo Banju. I posle toliko godina od njegovog odlaska mi Vrnjčani koji smo ga poznavali, još uvek ga neizmerno volimo - pričala je Stana Cica Simić, vlasnica kafane.
Interesantno je reći da je u nekadašnjem hotelu "Zvezda" sve do Batine smrti, soba 108 od 13. avgusta uvek bila slobodna za glumca i njegovu suprugu Olgu. Soba u kojoj je poznati glumac odsedao kasnije je restilizovana i opremljena nekadašnjim nameštajem koji su donirali njegovi prijatelji iz Vrnjačke Banje.
Bata je najviše voleo da sluša konobarske priče iz Banje, kojih je bilo puno. Uveseljavale su ga dogodovštine, lukavost i snalažljivost ovdašnjih konobara, i to u vreme kada Banja ključa od turista.
Foto: Arhiva Novosti, Jutjub printskrin/Goran Komnenic
- Voleo je, recimo, da sluša kako se konobari udvaraju gospođama. Takve priče su mu bile najinteresantnije. U kafani je strašno voleo muzičku preciznost. Dirigovao bi sve vreme i tako do jutra. Ako neko falšira on bi ga popravio, i nije davao nikome da za stolom zapeva ako nije umeo. Pio je isključivo špricer sa rozeom. Na Goču smo često kuvali pasulj i jeli gočki sir i kajmak, i ništa više od toga on ne bi tražio. Veoma često je znao da konobarima ostavi novac pre ostalih, kako ne bi neko od nas platio - seća se Nikola DŽamić iz Udruženja "Danilo Bata Stojković" u Vrnjačkoj Banji.
Amfiteatar u Vrnjačkoj Banji, koji je svake godine centralno mesto učesnicima Festivala filmskog scenarija, od 2010. godine nosi naziv po jednom od najznačajnijih ličnosti srpskog glumišta Danilu Bati Stojkoviću.
U znak sećanja na Batu, u Vrnjačkom parku je posađeno i "Batino stablo".
Od ove godine, u Vrnjačkoj Banji, ispod tribina amfiteatra, otvorena je i Memorijalna radna soba Danila Bate Stojkovića. Tako je javnosti postao dostupan najvredniji deo njegovih ličnih stvari. Spomen soba na Vrnjačkoj letnjoj pozornici simbolizuje veze legendarnog glumca i najpoznatije srpske banje.
Foto: Jutjub printskrin/Ljigav Paškanat
Radna soba još se popunjava stvarima koje je Banja dobila od Batinih naslednika. Očekuje se da bude kompletirana do 16. marta kada se obeležava dve decenije od njegove smrti.
- Tu je Batina pepeljara, njegove muštikle, lula i dosta njegovih priznanja i diploma. Ovde je Bata sedeo, to je bila njegova radna soba i tu je mogao da sedne samo neko koga on pusti - ističe DŽamić.
Tu je i jedno od dve stotine odela „gospodina glumca“, kako ga i danas zovu prijatelji iz Vrnjačke Banje. Bez obzira na zanimanje i političko opredeljenje, njima su vrata njegovog doma uvek bila otvorena.
Memorijalna radna soba Danila Bate Stojkovića smeštena je na letnjoj pozornici, popularnom Vrnjačkom Amfiteatru koji od 2010. godine nosi ime legendarnog glumca. Povodom dvadeset godina od njegove smrti biće otvorena i prva letnja škola glume koju će voditi glumica Nada Blam.
Foto: Jutjub printskrin/Centar film
Fotografije iz vrnjačkih kafana, inače veoma retke, jer ih ima svega nekoliko, neprocenjive su za ljude koji su Batu poznavali. Ni njima, a ni njemu nije bilo bitno da se slikaju s njim, već su samo želeli da zajedno dočekaju jutra u kafanama. Tako je i nastala poznata Batina rečenica iz Vrnjačke Banje.
- LJudi, jedan sat je iza ponoći. Ajde da odvezemo moju Olgu u hotel, pa da se napijemo ko ljudi - seća se DŽamić.
(24 sedam)
BONUS VIDEO:
