Godine 1971., na vrhuncu hladnog rata, radnici su kopali sklonište od vazdušnih napada u blizini grada Čangša kada su otkrili ogromnu grobnicu iz doba dinastije Han. Unutra su pronašli preko 1000 savršeno očuvanih artefakata, zajedno sa grobnicom koja pripada Ksin Zui, supruzi Li Cana, vladara carskog feuda Han Dai.
Iskopavanje tri grobnice dinastije Zapadne Han, u južnoj kineskoj provinciji Hunan, donelo je neka najveća arheološka otkrića u zemlji. Među članovima porodice koji su tamo sahranjeni bili su Li Cang, markiz od Dai, njegova supruga Ksin Zui, danas poznata kao Lejdi Dai i muškarac star tridesetak godinama, za koga se smatra da je ili sin ovog para ili Lijev brat.
Bogata i moćna porodica vodila je luksuzan život, koji je želela da održi u zagrobnom životu. Zajedno sa njima sahtanjeno je i izobilje izuzetnih predmeta, kao što su lakirano posuđe, vezena svila i muzički instrumenti. Pronađeno je više od 3.000 predmeta u grobnicama.
Ksin Zui, dama od Daija, umrla je između 178. i 145. pre nove ere, kada je imala oko 50 godina. Predmeti u njenoj grobnici ukazivali su na ženu od bogatstva i značaja, ali pažnju arheologa nisu privukla dragocena roba i fine tkanine, već im je pogled zaokupilo izuzetno dobro očuvano stanje njenih ostataka.
Uprkos činjenici da je bila sahranjena pre više od dva milenijuma, njena koža je i dalje bila vlažna i elastična, zglobovi i dalje fleksibilni, svaka crta je ostala netaknuta do trepavica i dlaka u nozdrvama, a krv je još uvek ostala u njenim venama. Kada je uklonjena iz grobnice, kiseonik je odmah uzeo danak na njenom telu, tako da današnje stanje ne odgovara onom u kojem je telo pronađeno.
Ipak, kada su hirurzi sa Medicinskog instituta provincije Hunan izvršili su obdukciju, bili su zapanjeni otkrivši da je telo u istom stanju kao i kod osoba koje su nedavno umrle.
Obdukcija je pokazala da su svi njeni organi i dalje netaknuti, čak i do plućnog vagusa (nerva), koji je tanak kao kosa. Pronađeni su krvni ugrušci u njenim venama i dokazi o koronarnom srčanom udaru, kao i o nizu drugih tegoba i bolesti, poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, visokog holesterola, bolesti jetre i kamena u žuči. Lejdi Dai je umrla od srčanog udara, izazvanog najverovatnije gojaznošću, nedostatkom vežbanja i preteranom ishranom. Takođe patila je od i unutrašnjih parazita, a imala je kamenje u žučnoj kesi. Pored toga, smatra se da je trpela jake bolove od sraslog diska kičme.
Dok su proučavali njene organe, patolozi su pronašli 138 nesvarenih semenki dinje u njenom jednjaku, želucu i crevima. Semenkama dinje je potrebno oko sat vremena da se svare, tako da su naučnici mogli da utvrde da je umrla ubrzo nakon što je pojela nekoliko dinja.
Arheolozi i patolozi nisu utvrdili sve faktore koji stoje iza njenog stanja očuvanosti, ali imaju nekoliko tragova.
Dobro zapečaćena grobnica
Lejdi Dai je pronađena u hermetički zatvorenoj grobnici 12 metara ispod zemlje, zaključanoj u četiri sloja kovčega. Na podu je bio debeo sloj bele pastozne zemlje. NJeno telo je bilo zavijeno u 20 slojeva svile i pronađena je u 80 litara nepoznate tečnosti koja je bila blago kisela sa malo magnezijuma u sebi. Slojevi kovčega su stavljeni u pregradu u sredini levkastog grobnog svoda. Oko kovčega je bilo pet tona uglja koji upija vlagu. Vrh je bio zapečaćen dodatnom glinom. Tvrdi nabijeni komadi zemlje ispunili su okno sve do površine.
Nijedna supstanca bilo koje vrste nije mogla da uđe ili izađe iz zapečaćene grobnice. Bakterije koje izazivaju propadanje zarobljene unutra bi brzo umrle zbog nedostatka kiseonika. Destruktivna podzemna voda nije mogla da prodre kroz čvrste barijere. Rezultat tako marljivog napornog rada koji je ušao u zaptivanje i zaštitu pokojne dame Dai, bilo je hladno, visoko vlažno i skoro sterilno okruženje.
Dragocene vrednosti
Arheolozi su pronašli pogrebnu komoru gospođe Dai sa više od 1.000 dragocenih dobara – finih tkanina, kompletnu garderobu od više od 100 svilenih odevnih predmeta, 182 komada lakiranog posuđa i 162 figurice koje predstavljaju drvene figurice, veliku vojsku slugu koji bi se brinuli za njene potrebe u zagrobnom svetu. Bogatstvo pronađeno u grobnici otkrilo je svet u kome su bogati i moćni očekivali da će živeti večno.
Lakovana roba se smatrala najdragocenijom od svih proizvedenih dobara. Kolekcija tanjira, činija, poslužavnika, vaza, umivaonika i toalet kutija bili su deo blaga, a njihov tamnocrni i crveni premaz gotovo je savršen kao dan kada je zakopan.
Gospođa Dai je takođe bila sahranjena sa ogromnom lepezom hrane i fine kuhinje postavljene u trideset sanduka od bambusa i nekoliko desetina grnčanih posuda, uključujući: pšenicu, sočivo, korenje lotosa, jagode, kruške, urme, šljive, jaja, svinjetinu, divljač, govedinu, jagnjetinu, zečetinu, pačetinu, piletinu i meso guske, fazana, grlice, vrapca, ždrala, riba i sova. Obični ljudi tog perioda nisu jeli ništa od toga. NJihova ishrana je bila osnovna i sastojala se od pšenice, prosa, ječma i soje.
Kineska večna mumija
Naučnici do danas nisu u stanju da repliciraju uslove sahrane Lejdi Dai koristeći savremene metode, niti su otkrili izvor misteriozne tečnosti pronađene unutar grob. U stvari, i druge grobnice sa slično očuvanim telima pronađene su u blizini Lejdi Dai, ali svaki put se činilo da tečnost ima drugačija svojstva. Šta god da su drevni pogrebnici uradili, uspeli su da stvore večnu kinesku mumiju, Damu od Dai, koja se sada nalazi u Muzeju provincije Hunan.
Posetioci iz celog svetase okupljaju da bi videli zadivljujući prizor dobro očuvanog tela dame Dai i intrigantne delove kineske istorije koje je ostavila za sobom.