Mladi Novosađanin je osim u pomenutom kvizu učestvovao i u "Poteri", a sada je govorio za naš Nportal o svom plasmanu i izazovima u "Slagalici".
Koji je bio najveći izazov u kvizu "Slagalici"?
Svaki dvomeč je novi izazov. Novi protivnik i sve kreće od nule. Tok partije se formira iz igre u igru i moraš da se prilagodiš tome. Kamere i reflektori nisu bili problem, s obzirom da iz partije u partiju igrač navikne na njih i nakon prolaska prvog dvomeča na tom polju biva lakše. Sam tok partije je ono što najviše utiče na nervozu, tremu i ostale potencijalno ometajuće faktore. Što se samih igara tiče, pre samog učešća sam se najviše pribojavao igre " Korak po
korak", ali se posle ispostavilo da mi ona ide poprilično dobro i da sam u dva navrata imao rešenje posle prvog koraka.
Koji trenutak je presudio da se odlučiš za takmičenje u kvizu?
Nije bilo presudnog momenta, kvizovima se bavim poprilično dugo, pojavljivanje na TV formatu je bio logičan potez, želeo sam da proverim gde sam i da li pripadam u društvu odabranih, tj. na večnoj listi osvajača Slagalice.
Koliko dugo si spremao za kviz?
Kad se kvizovima baviš, čitav život je priprema. Pomnije pratiš stvari oko sebe, ne zato što teraš sebe na to, već zato što se posle dužeg bavljenja kvizovima prosto podesiš na tu frekvenciju funkcionisanja.
Učestvovao si u " Poteri". Šta ti je donelo učestvovanje u jednom, a šta u drugom kvizu?
Pre svega neku potvrdu da sam dobar u tome, samim tim i ličnu satisfakciju. Pa potom i neki izlazak iz anonimnosti, jer sam na neki način ostavio traga svojim učešćem u oba kviza. LJudi prate oba ta formata, možda je "Slagalica" zbog veće tradicije više ispraćena, ali definitivno su oba kviza izuzetno propraćena.
Šta je to što razlikuje kvizove?
Pre svega sistem, u "Poteri" su protivnici tragači i to je timska igra. U "Slagalici" je borba "prsa u prsa" samim tim je možda i veća tenzija jer sve apsolutno zavisi od tebe samog. Format je takođe drugačiji, u poteri je neko "suvo"; znanje upotrebljivije i poželjnije, Slagalica zahteva više snalažljivosti i nešto širi asortiman vešzina (enigmatika, povezivanje pojmova itd.), Ne bih stopostotno mogao reći šta je i zašto bolje, stvar je u tome koj iste tip takmičara i šta je to što vam više leži. Mnogi takmičari su bili odlični u oba kviza.
Kakav je osećaj postaviti nekome izazovnu igru, ako uzmemo u obzir da kreiraš pitanja u novosadskim pab kvizovima?
Sastavljati pitanja za kviz je posve nova dimenzija, mnogo toga zavisi od balansiranosti težine. Na mom kvizu, primera radi, učestvuje širok spektar ljudi, od neiskusnih i početnika, preko nešto iskusnijih do ljudi koji spadaju među najjače takmičare ovog grada (koji su takođe imali uspeha i na TV formatima, bili osvajači "Slagalice", "Potere", "SMAZ-a", "Karike" i slično). Na prvi pogled deluje nemoguće
objediniti sve njih, prekaljenim kvizomanima lakša pitanja ne budu izazov, dok sa druge strane, neka teža pitanja često zastraše novopridošle, ali moje kolege i ja se trudimo da naši testovi imaju ponešto za svakoga. Veoma je lep osećaj kad i jedni i drugi nakon održanoh kviza komentarišu da su im se pitanja dopala.
Koja je tvoja poruka budućim takmičarima?
Najbolje se napreduje kada se izađe iz zone komfora. Samo napred, nemate ništa da izgubite. Verujte u sebe, uglavnom smo svi bolji nego što sami mislimo da jesmo.
Da li je bilo trenutaka kada si poželeo da odustaneš?
Nije, apsolutno. Umelo je da bude zahtevno, fizički, a naročito psihički i emocionalno. No, kada čovek prelomi i pošalje prijavu, to je trenutak kad odlučuješ da ideš do kraja tog puta. Na kraju dana sve je to igra, ako si je započeo, želiš i da je završiš, kakav god da je ishod.
Šta ti je važnije, nagrada ili stečeno iskustvo?
Što se finansijskog momenta tiče, kvizovi u Srbiji su nažalost i dalje u zaostatku za sličnim formatima u zapadnom svetu, pa i u regionu. Nisam upoznao gotovo nikog ko se na kvizove prijavljivao zbog nagrade, tako da ni meni to nije bio motiv. Iskustvo i poznanstva koje sam stekao, ali i prestiž koji mi je donelo osvajanje "Superciklusa" vredniji su od bilo koje nagrade.
Postao si ponos Futoga, Srbije. Šta se kod tebe promenilo na
ličnom i duhovnom planu posle pobede?
Prošlo je već skoro dva meseca, ali i dalje nisam siguran da sam uspeo da obradim sve emocije i događaje i sredim utiske u glavi. Ponosan sam što sam ostvario tako veliki rezultat i što su meni dragi ljudi ponosni na i zbog mene. Lično mi je sve to donelo ogromnu satisfakciju, nešto čime se bavim je krunisano velikim uspehom i
priznanjem, to je uvek prelepa stvar. Doduše neki dalji tokovi života ostaju potpuno isti, i dalje živim svoj život kao i ranije, radim svoj posao najbolje što mogu, trudim se da kad god mogu učinim pravu
stvar, nebitno šta je u pitanju. Rekao bih da je sve ostalo isto, osim što sada mnogo više ljudi zna ko sam i malo ozbiljnije shvataju moju strast prema kvizovima.
BONUS VIDEO:
