Draga LJočić bila je prvi srpski lekar. Studije je upisala u Cirihu 1872. godine kao prva devojka iz Srbije koja se odlučila za tako nešto. Učestvovala u ratovima za oslobođenje Srbije od Turske i Bugarske, kao bolničarka i sanitetkinja. Bila je jedna od najhrabrijih žena u srpskoj istoriji, koja je prevazišla mnoge prepreke i stereotipe koji su ograničavali njen pol i profesiju. Ona je bila pionirka u oblasti medicine, književnosti i feminizma, koja je ostavila trajan trag u srpskoj kulturi i tradiciji. Bila je i aktivna učesnica u nacionalnim i socijalnim pokretima i pokazala je svoju odanost i ljubav prema svojoj otadžbini i narodu. Bila je velikodušna i humana osoba koja je pomagala i brinula o najugroženijima u društvu.
Draga LJočić je rođena u Šapcu 1855. godine, kao ćerka trgovca Dime i Marije. NJena porodica je bila poreklom cincarska, a u Šabac se doselila iz Gospesa blizu Resena. Draga je završila osnovnu školu u Šapcu, a Višu žensku u Beogradu. Pošto je završila Licej, 1872. je postala prva Srpkinja koja je upisala medicinski fakultet u Cirihu. Tokom studija, Draga se susrela sa ruskim studentkinjama, preko kojih se upoznala sa idejama i učenjima ruskih nihilista, što je ključno uticalo na formiranje njenih političkih stavova i definisalo njen odnos prema feminizmu.
Kada je 1876. počeo srpsko-turski rat, Draga je napustila studije i pridružila se srpskoj vojsci kao bolničarka. Ona je učestvovala u borbama na Šumatovcu, gde je ranjena i odlikovana činom poručnika. Nakon rata, ona se vratila u Cirih, gde je 1879. diplomirala sa temom "Prilog operativnoj terapiji fibrioma materice" i tako postala prva srpska lekarka.
Foto: Vikipedija
Draga LJočić je po povratku u Srbiju imala problema da nađe posao u državnim institucijama, jer je bila žena i jer je imala liberalne i progresivne poglede.
Ona je radila kao privatni lekar, a kasnije je dobila mesto u Opštoj bolnici u Beogradu, gde je radila kao ginekolog i akušer. Ona je bila jedna od prvih lekara koji su uveli antiseptičke mere i anesteziju u operacijama. Ona je takođe bila jedna od prvih lekara koji su se bavili socijalnom medicinom i javnim zdravljem, posebno među siromašnim i seoskim stanovništvom. Ona je osnovala i vodila prvu ambulantu za žene i decu u Beogradu, koja je kasnije prerasla u Dečiju bolnicu. Ona je takođe osnovala i podržavala domove za siročad, škole i bolnice u raznim mestima u Srbiji, kao što su Šabac, Valjevo, Kragujevac, Niš i drugi.
Kao feministkinja i sufražetkinja, bila je jedna od prvih boraca za prava žena u Srbiji. Smatrala je da su žene ravnopravne muškarcima i da imaju pravo na obrazovanje, rad, političko učešće i samostalnost.
Foto: grad Beograd
