Neneci, pleme koje neki nazivaju Samojedima ili Jurakima, žive na izrazito niskim temperaturama. Nastanjeni su u predelima Rusije gde se temperature spuštaju i do -50 stepeni Celzijusa.
Uprkos nemilosrdnim uslovima, ovaj nomadski narod opstaje više od hiljadu godina zahvaljujući irvasima od kojih dobijaju meso (jedu ga sirovo ili kuvano), a od njihovog krzna prave odeću. Osim toga, kožom irvasa prekrivaju domove i štite se od hladnoće, a njihove kosti koriste za izradu posuđa i delova sanki.
Neneci takođe jedu i ribu, a žene skupljaju čisti sneg koji potom zagreju u loncu i nastalu vodu koriste za piće. NJihovi domovi su šatori od kostiju koji pružaju dovoljno topline kada se oblože kožom irvasa.
Godišnje prelaze i dve hiljade kilometara i sele svoje kampove. Zimi su smešteni južno od delte reke Ob, a potom kreću prema severu poluostrva Jamal. Od posla se odmaraju samo jednom godišnje - kad se okupljaju na trkama sankama i druženju.
Zanimljivo je i da Neneci žive u mraku - od novembra do januara u najsevernijim područjima sunce uopšte ne izlazi. Kulturno i jezički razlikuju se takozvani šumski Neneci i Neneci tundre, koji žive u severnijim krajevima.