Operativni plan trebalo bi da definiše kako Nemačka treba da postupa u slučaju velikog konflikta kao što je eventualni napad Rusije na NATO. Dokument bi trebalo da bude gotov do kraja marta kad bi trebalo da budu poznati svi detalji nove nemačke vojne strategije.
Nemački tabloid Bild je saznao nekoliko novih informacija iz dokumenta.
Stručnjaci koji su upoznati s planom kažu da bi Nemačka trebalo da služi kao "tranzitna zemlja" što znači da bi bila tačka pretovara za tenkove i projektile koji će se isporučivati na frontu. Za tu svrhu bile bi određene luke odnosno auto-putevi i železnički pravci, koji bi privremeno bili zatvoreni za civilni saobraćaj, a vojnici bi bili raspoređeni da štite transport.
U takozvanom Oplanu su navodno iscrtani i zadaci za civilno stanovništvo. Trebalo bi da bude osnovano do šest dobrovoljačkih pukova za zaštitu elektrana i kritične infrastrukture. Građani takođe treba sami da sagrade skloništa u svojim garažama ili podrumima.
Šef savezne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama Ralf Tisler izjavio je da gradnja novih javnih skloništa više nije moguća, a ni svrsishodna zbog vremenskih ograničenja.
Nemačkoj trenutno ima 579 javnih skloništa od vazdušnih napada, međutim, veliki broj mora da se renovira kako bi mogla da se koriste.
Planom odbrane Nemačka želi da uzme u obzir povećanu pretnju unutar Evrope.
- To bi trebalo da bude plan koji je izvodljiv, ne pusti san ili misaoni koncept, već zapravo nešto opipljivo što na kraju može da funkcioniše - rekao je komandant civilne odbrane Andre Bodeman.
Pojedini stručnjaci već sumnjaju u koncept.
- Mislim da je potpuno nerealno da se takav plan napravi do marta - kaže vojni stručnjak Burkard Mejner sa nemačkog Instituta za obrambene i strateške studije.
Mejner navodi da nije pogrešno praviti takav plan s obzirom na povećanu pretnju iz Rusije, međutim, smatra da mnogi donosioci odluka nisu dorasli zadatku.
- Najviše me brine mentalitet Bundesvera. Polemički govoreći Bundesver nije vojska nego samoupravna jedinica. To se ne može tako brzo popraviti - smatra Mejner.
Zbog rata u Ukrajini, podsetimo, sve više evropskih zemalja razmatra ponovno uvođenje redovnog vojnog roka, a među njima je i Nemačka u kojoj više od polovine građana podržava takvu inicijativu.
(Jutarnji)
BONUS VIDEO:
