Ono što im je bilo dozvoljeno u tih osam sati jeste da pišu, crtaju, čitaju, pevaju, šetaju i bave se sličnim aktivnostima.
Autorka eksperimenta želela je da dokaže radnu hipotezu da savremeni tinejdžeri nisu u stanju da zaokupe sami sebe i da su potpuno nesvesni svog unutrašnjeg sveta.
Prema pravilima eksperimenta deca su sutradan imala zadatak da ispričaju kako su doživeli ovaj test. Murašova je svim učesnicima savetovala da u slučaju prevelike anksioznosti, nelagode ili napetosti obustave eksperiment, te da zabeleže vreme i razlog njihovog prekida.
Rezultati su bili u najmanju ruku šokantni, a uzmite u obzir da je eksperiment sproveden pre deset godina, kada je tehnologija ipak bila daleko manje zastupljena nego što je to danas slučaj.
Foto: AP Photo/Eranga Jayawardena
Od 68 učesnika samo troje je završilo eksperiment – jedna devojčica i dva dečaka. Tinejdžerka je tokom osam sati zapisivala svoja osećanja u dnevnik.
Jedan od dečaka proveo je osam sati praveći maketu jedrenjaka, uz pauzu za ručak i šetnju psa. Drugi je prvo sortirao i sistematizovao svoje kolekcije, a zatim se bavio presađivanjem cveća. Ni jedan ni drugi nisu imali nikakve negativne emocije tokom eksperimenta i nisu primetili pojavu „čudnih“ misli.
Troje učesnika eksperimenta prijavilo je da su im se pojavile „samoubilačke misli“, a petoro je doživelo napade panike. Kod 27 tinejdžera zabeleženi su simptomi poput mučnine, znojenja, vrtoglavice, talasa vrućine, bolova u stomaku… Skoro svako od njih prijavio je osećaj straha i anksioznosti, prenosi portal „21mm.ru“.
Interesovanje i uzbuđenje uoči nove situacije i suočavanja sa samim sobom splaslo je skoro kod svih učesnika do početka drugog ili trećeg sata. Samo deset tinejdžera koji su prekinuli eksperiment osetilo je anksioznost posle tri ili više sati samoće.
Šta su sve tinejdžeri radili tokom eksperimenta?
- jeli su
- čitali su ili pokušavali da čitaju
- uradili su neke školske zadatke (to je bilo za vreme raspusta, a mnogi su se iz očaja latili udžbenika)
- gledali kroz prozor ili se „vukli“ po stanu
- išli napolje, do prodavnice ili kafića (u eksperimentu je bila zabranjena komunikacija, ali je bilo dozvoljeno razmeniti par prekopotrebnih reči sa prodavcima ili kasirima)
- slagali slagalicu ili lego kocke
- crtali ili pokušavali da crtaju
- igrali se sa psom ili mačkom
- očistili sobu ili stan
- kupali se
- bavili se fizičkom aktivnošću
- zapisivali svoja osećanja ili misli
- svirali klavir, gitaru ili flautu
- troje je pisalo poeziju ili prozu
- jedan dečak je skoro pet sati putovao po gradu menjajući autobuse i trolejbuse
- jedan dečak je otišao u zabavni park, ali je za tri sata počeo da povraća
- jedan dečak je prepešačio ceo grad
- jedan dečak je otišao u Zoološki vrt
- jedna devojčica se molila
- jedna devojčica je otišla u muzej
Šta su uradili posle eksperimenta?
Skoro svi su u nekom trenutku pokušali da zaspe, ali niko nije uspeo da iskoreni „glupe“ misli koje su im se opsesivno vrtele u glavi.
Po prestanku eksperimenta 14 tinejdžera je odmah ušlo na društvene mreže, 20 je kontaktiralo svoje prijatelje, troje roditelje, a petoro je otišlo u goste kod svojih drugara. Ostali su uključili televizore ili počeli da igraju kompjuterske igrice. Pored toga, skoro svi su odmah uključili muziku ili stavili slušalice na uši.
Svi strahovi i simptomi su nestali odmah nakon završetka eksperimenta. Zanimljivo je da je 63 tinejdžera prepoznalo eksperiment kao koristan i zanimljiv za samospoznaju. Šestoro učesnika su sami ponovili eksperiment i tvrde da su uspeli nakon više pokušaja.
Kada su tinejdžeri analizirali ono što im se dešavalo tokom eksperimenta, 51 osoba je koristila fraze kao što su „zavisnost“, „doza“, „povlačenje“, „ispostavilo se da ne mogu da živim bez…“, „treba mi sve vreme“… Svi su bez izuzetka rekli da su bili strašno iznenađeni mislima koje su im padale na pamet tokom eksperimenta, ali nisu bili u stanju da se pozabave njima zbog pogoršanja njihovog opšteg stanja.
BONUS VIDEO:
