Spor između guvernera Teksasa Grega Abota i američkog predsednika DŽoa Bajdena zbog prevelikog broja ilegalnih migranata koji prelaze granicu ponovo je oživeo priče o mogućoj secesiji.
- Teksas ne može jednostavno da se seti i napusti SAD - zaključuje magazin Tajm.
Malena grupa lokalnih političara tvrdi da Teksas ima pravo da ponovo bude nezavisna država, kao što je to već i bio u 19. veku, međutim, pravna teorija ih demantuje. No, neretko se o tom pitanju raspravlja, često kao reakcija na izjavu nekog zvaničnika ili pak, kao sada, zbog političkog problema na relaciji Vašington-Teksas. Pristalica nezavisnosti Teksasa u toj saveznoj državi inače ima malo, međutim, zbog osetljivosti teme njihove izjave dobijaju relativno veliku medijsku pažnju.
Trenutni sukob na relaciji Bela kuća-Teksas podstaknut je stavom te savezne države da federalna vlada ne čini dovoljno na zaustavljanju velikog broja ilegalnih migranata koji svakog dana prelaze granice SAD i Meksika. Taj broj je inače prošlog decembra bio rekordan tokom jednog meseca od početka merenja. Granicu je tada prošlo oko 250.000 ljudi.
Ustav navodi da savezna vlada jedina ima ovlašćenja i odgovornost za zaštitu granica, međutim, Teksasu je prekipelo što Bajden vodi preterano meku politiku. Zbog toga je Teksas počeo da gradi prepreke na granici, ukljućujući i bodljikavu žicu. No, uskoro je Vrhovni sud odobrio saveznoj vladi i njenim agentima da razmontiraju žicu.
Abot je međutim nastavio da tera inat. Prkosno je poručio da će čim vlada razmontira žicu na nekom delu granice - uprava Teksasa odmah postaviti novu. Mnogi analitičari doveli su u pitanje ovlašćenje države da sama upravlja pitanjima granice.
Istovremeno su se okupili protestanti koji su najavili da će nekoliko stotine ili čak hiljada vozača kamiona stići u Teksas na demonstracije na kojima će od Bajdena tražiti da zaštiti granicu. Najavili su da će na protestu, koji je održan u subotu, doći čak 700.000 kamiondžija u konvoju pod nazivom "Preuzmimo naše granice natrag". Američki mediji, međutim, javljaju da je prava snaga protesta mnogo manja i da je stiglo tek 50-ak vozila.
Sve je to pokrenulo priče o mogućoj secesiji Teksasa.
Taj je pokret davno nazvan Tegzit i dobio je relativno mnogo medijske pažnje. Takođe postoje i neke službene organizacije poput Teksaškog nacionalističkog pokreta koji zagovaraju nezavisnost savezne države. Pozivaju se na istoriju Teksasa koji je od 1836. do 1845. bio nezavisna država. Teksas je 1836. godine proglasio nezavisnost od Meksika nakon čega je anektiran od SAD devet godina kasnije. Tada je postao 28. savezna država SAD.
Teksas je tokom američkog građanskog rata još jednom proglasio nezavisnost. Tada je porazom vojske Konfederacije izgubio samoproglašenu državnost koju su američki sudovi ionako tumačili kao nezakonitu.
Poznati sudija američkog Vrhovnog suda Antonin Skalija odgovorio je 2006. godine na pitanje da li postoji pravna osnova za odvajanje država.
- Odgovor je jasan, postoji li ijedno ustavno pitanje koje je rešio građanski rat, to je da ne postoji pravo na secesiju - rekao je Scalija u izjavi koja se vrlo često citira.
Sa tim stavom se slaže ogroman broj američkih pravnika.
- Ne, Teksas se ne može legalno odvojiti od SAD, uprkos popularnom mitu - navodi lokalni portal Teksas Tribjun.
Deo političara američke krajnje desnice, nezadovoljan potezima Bele kuće, međutim, vodi politiku koja im omogava da zadrže privid američkog patriotizma, uparujući ga sa separatizmom, zato što veruju bi u nezavisnom Teksasu oživeli "prave" američke ideale.
Tegzit, međutim, ostaje marginalna pojava bez institucionalne podrške.
(Večernji)
BONUS VIDEO:
