Naime, on je na pomenutoj mreži objavio tužne vesti i uz sestrinu fotografiju od nje se oprostio emotivnom porukom.
- Draga i jedina sestro Bano, nisam te mogao sačuvati od smrti, ali ću te sačuvati od zaborava jer smrt je jača od života, ali ne i od ljubavi prema tebi. Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju. Voli te najviše na svetu tvoj brat Peđa - napisao je nekadašnji fudbaler Crvene Zvezde i OFK Beograd.
Inače, uspešni sportista je nedavno govorio o odnosu sa ocem.
- Oca nikada nisam video, ne znam lično ko je, znam da je Slavko Matijašević, da je bio naš konzul u Češkoj, ali niti je on mene tražio, niti ja njega - kaže Puača, koji ističe da mu je majka nadoknadila svu ljubav koju nije imao od oca. Falila mi je čvrsta ruka i autoritet, a da sam imao pravog oca napravio bih svetsku karijeru, ističe legendarni fudbaler, prenosi Blic.
Puača je igrao na poziciji napadača, a fudbalom je počeo da se bavi u FK Bežaniji. Posle prelazi u Partizan gde je bio od svoje 10 do 12 godine a nakon toga odlazi i u Crvenu zvezdu gde prolazi sve mlađe selekcije. Za prvi tim crveno-belih je debitovao 1989. godine u Vinkovcima, sa svega 16,5 godina. Međutim kasnije nezadovoljan minutažom prelazi u Partizan. Kod crno-belih takođe nije dobio šansu, i odigrao je samo 4 prijateljske utakmice. Sledi igranje u OFK Beogradu i Obiliću gde je pružao dobre partije u prvenstvu SRJ. U decembru 1995. vratio se u Crvenu zvezdu i u svom drugom mandatu sa crveno-belima odigrao 11 utakmica i postigao 2 gola. Sledi igranje u inostranstvu za švedski Helsinborg a zatim i italijanski Kremoneze za koji je u sezoni 1998/99. odigrao 8 utakmica i postigao 2 gola u Seriji B. Nakon toga se ponovo vratio u SRJ i igrao za Vojvodinu i Zetu, a kasnije je igrao i za AEK iz Larnake, Borac iz Čačka i NJiređhazu.
Bio je član pionirske, kadetske, omladinske, mlade i mediteranske reprezentacije Jugoslavije ali nikada nije zaigrao za A selekciju.