Velikomučenik je postradao kao mladić radi Hrišćana i hrišćanske vere. Proslavlja se 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru. Od detinjstva je uočena božija blagodat da leči bolesne i da izgoni zle duhove. Prva koju je izlečio, nakon što je naprasno poludela, bila je ćerka cara Gordijana koji je tada vladao Rimskim carstvom. U devojci je bio zli duh koji je progovorio i rekao da je ne može niko izlečiti sem mladića po imenu Trifun.
U našem narodu Sveti Trifun se proslavalja u periodu kada se smenjuju zima i proleće, odnosno kada se počinje novi ciklus rađanja u prirodi, poljoprivrednici kreću da obrađuju zemljište i na taj način se sprema tlo za nove doprinose. Otud verovanje da je on zaštitnik vinogradara i vinograda, ali nema dodirnih tačaka sa vinom. Interesantan je običaj polivanja prvog čokota vinove loze prilikom orezivanja tokom koga se pominje svetitelj.
O ovom ritualu su detaljno u video intervjuu za naš Nportal.rs govorili teolog Jovan Blagojević i etnolog-antropolog Iva Radović. Iva je istakla da Svetog Trifuna većinom slave mehandžije. Ona se takođe prisetila jednog starog, banatskog verovanja koji je skoro iščezao, a o kom možete čuti više u pomenutom video intervjuu koji možete pogledati u nastavku:
Kada je reč o božanstvima koju su stari Sloveni, slavili, Radovićeva je istakla da je opasno pretpostavljati da li neko božanstvo obeležavano i dovoditi ga u vezu sa Svetim Trifunom.