Nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu. Kir je najpre živeo u Aleksandriji i kao lekar lečio ljude i lekovima a i molitvom. Pošto je tvrdio da bolesti napadaju ljude najviše zbog grehova, on je uvek upućivao bolesnike na pokajanjem i molitvu da bi tako povratili i telu zdravlje.
Kada je nastalo Dioklecijanovo (284 - 305) gonjenje hrišćana, Kir se udaljio u Arabiju gde je primio monaški čin. Ali kao što je bio čuven u Aleksandriji, tako se pročuo i u Arabiji, pa su ljudi i tu dolazili njemu za pomoć.
Čuvši za Kira, Jovan, tada rimski oficir u Edesi, došao je u Arabiju da ga vidi. Videvši se, oni su zavoleli jedan drugog kao brat brata, te su ostali zajedno da se podvizavaju. U to vreme mučena je neka Atanasiju hrišćanku, sa tri kćeri u gradu Kanopu. Kada su čuli za ovo Kir i Jovan su došli u Kanop da hrabre majku i ćerke, da ne otpadnu od vere. I zaista, blagodareći savetima ovih svetitelja, Atanasija je pretrpela sva mučenja i sa ćerkama je pogubljena zbog vere u Isusa Hrista.
Ćerke Atanasijine zvale su se: sveta Teoktista od petnaest godina, Teodotija od trinaest godina i Evdokija od jedanaest godina. Tada su mučitelji uhvatili Kira i Jovana pa ih, posle muka i tamnovanja, mačem posekoše, 311. godine. NJihova tela su sahranjena u crkvi apostola i jevanđeliste Marka.
Hrišćani veruju da su mnogobrojna čuda učinili ovi mučenici i za vreme života i posle smrti. NJihove mošti prenesene su za u vreme vladavine cara Arkadija u Rim.
Prenos njihovih moštiju iz Kanoposa u Manutin praznuje se 28. juna (11. jula). Sveti Kiril, patrijarh aleksandrijski, molio se Bogu, da uništi mnogoboštvo u mestu Manutinu, gde se nalazio idolski hram. U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da se tada javio patrijarhu anđeo Božji i rekao mu, da će Manutin biti očišćen od mnogoboštva, ako on prenese na to mesto mošti svetog Kira i Jovana.
Patrijarh je to odmah i učinio: preneo mošti mučenika u Manutin i sagradio tamo crkvu u ime svetih Kira i Jovana. Hrišćani veruju da su se od moštiju ovih mučenika isceli od škrofula Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana; neki Teodor od slepila; Isidor od Majuma izlečio se od truljenja crne džigerice; žena Teodora od otrovanosti; neki Evgenije od vodene bolesti, kao i mnogi drugi od drugih bolesti i muka. NJihove mošti prenete su iz Kanoposa u Manutin 412. godine.
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 31. januara i 28. juna po crkvenom, a 13. februara i 11. jula po gregorijanskom kalendaru.
U nekim krajevima Srbije, ovi svetitelji slave se isključivo kao veliki čudotvorci i vidari. LJudi ih naročito prizivaju u pomoć kada imaju problema sa nesanicom, kao i pri osvećenju vode i hrane.
Veruje se da će oni, kako od duhovnog, tako i od telesnog otrova, zaštititi sve koji im se danas pomole. Zato će porodice danas, u mnogim krajevima, pre ručka zapaliti sveću i pomoliti se Svetom Kiru i Jovanu čak iako im nije slava. Legenda kaže da to donosi zdravlje i sreću celoj porodici.
"Čudesa svetih Tvojih mučenika, darovao si nam kao stenu neoborivu, Hriste Bože: NJihovim molitvama razori savete zlorečitih i osnaži žezal carstva, kao Jedini Blag i Čovekoljubac."
