Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević nije želeo da umre u krevetu, od starosti. Maštao je da će život okončati boreći se za svoj narod. Tako je i bilo. Vođa, koji je sa srpskim ratnicima preživeo mnoge golgote u Prvom svetskom ratu, nastradao je u Marselju 9. oktobra 1934, tokom diplomatske posete Francuskoj. Ubili su ga zaverenici iz ustaškog pokreta Ante Pavelića.
Pripadnici ustaškog pokreta i makedonske organizacije VMRO pokušali su dva puta ranije da likvidiraju kralja Ujedinitelja. Atentat u Marselju samo je nastavak neuspelog pokušaja iz Zagreba. I marseljski atentat pripreman je u ustaškoj "kuhinji". Glavni inspirator bio je ustaški vođa Ante Pavelić.
Atentator Vlado Černozemski je ubrzo preminuo od rana zadobijenih od policije i besne rulje koja ga je napala. Ostali saučesnici Zvonimir Pospišl, Ivan Rajić i Mijo Kralj osuđeni su na doživotnu robiju. Utvrđena je odgovornost Pavelića. Francuska je tražila izručenje Pavelića, koji je u to vreme bio u Italiji, ali Musolini je odbio da ga preda. Uhapsio ga je, samo da bi otklonio komplikacije.
Francuska je priznala svoju odgovornost, time što je smenila šefa državne bezbednosti, kao i čelnike policije u Marselju. U francuskoj javnosti se govorilo da je najlojalniji saveznik Francuske poginuo na njenom tlu, jer ga ona nije dovoljno zaštitila.
Svetska štampa naširoko je pisala o ovom ubistvu. Dok su jedni žalili ubijenog kralja i tražili ubice, javnost sila Osovine demantovale su svaku vezu sa atentatom i tobože "nepoznatim" zaverenicima.
oliko je atentat pogodio sveukupnu javnost, dovoljno govori i činjenica da se tim povodom u američkoj štampi oglasio i Nikola Tesla.
Poznato je da se on retko i gotovo nikada nije politički izjašnjavao. Zato je zanimljivo pismo, koje je ubrzo posle atentata, slavni naučnik uputio uredniku "NJujork tajmsa" zbog klevetanja kralja Aleksandra. "...
- Ja sam rođen u Hrvatskoj. Hrvati i Slovenci nikad nisu bili u poziciji da se bore za svoju nezavisnost. Srbi su bili ti koji su se najviše borili i cena izvojevane slobode plaćena je srpskom krvlju. Istinoljubivi Hrvati i Slovenci toga se sećaju sa zahvalnošću - piše Tesla.
- Otkako je naporima kralja Aleksandra ujedinjena, Jugoslavija je bila napadana od političkih neprijatelja, koji su sve učinili da je razbiju. Smrt kralja uzdrmala je zemlju do temelja, ali se neprijatelji Jugoslavije uzalud nadaju njenom razbijanju. Plemenita krv velikog čoveka samo će doprineti jačanju zajedništva.
- Aleksandar će uvek živeti u sećanju svog naroda kao herojska figura, poput Vašingtona i Linkolna - kao Vašington, sposoban i neustrašiv general koji je oslobodio svoju zemlju, i Linkoln, mudar vođa i patriota koji je završio u mučeništvu " - pisao je krajem 1934. godine Nikola Tesla.
BONUS VIDEO
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
