Jedna od njih bila je i veoma teško detinjstvo i odrastanje.
- Sećam se svega... Mislim donekle... Bila beda, sirotinja, borba bila... Veternik podstanari, Futog podstanari... Onda smo se skućili gore u Ledincima. To je plac od pokojnog majčinog ujaka. To je plac koji smo donekle dobili, ali kad ja kažem da smo mi to dobili majka mi kaže nismo mi to sine dobili, mi smo to odradili. Ja sam u nadnice išao, kukuruze skidao ručno, lokalnim Sremcima smo brali vinograde, sve smo mi to radili - rekao je Miličić, pa se dotakao i svog ujaka:
- Ujak je bio duša od čoveka dok malo ne cugne, znaš. On je bio duša od čoveka, dosta nam je pomagao kad je bilo teško to se ja sećam kad sam bio mlad. Ali kad popije bilo je situacija raznih, bežalo se po ulici, svašta je bilo. Ja prvo polugodište prvog razreda odličan, drugo dobar. Šta ćeš, ćutiš, ne smeš da kažeš ništa... On kad dođe, kad grune na vrata kaže šta radiš majku ti, dolazi ovamo da pomogneš. Šta ću, ja ćutim. Uvek sam gledao da napravim balans da ne dođe do nekog sukoba. Tako da trpiš malo batine za "dobar" (uspeh u školi), ali bitno da je mir u kući. To je čovek koji nam je pomogao, ali smo prošli mnogo mukotrpnih situacija sa njim.
Foto: Jutjub printskrin/Jao Mile podcast
Zatim je u dahu nastavio:
- Bili smo skladna porodica, borili se. Ćale bio policajac, radio još dva, tri posla, majka radila isto. Borili su se, skućili su se u međuvremenu...Sećam se tu kuću su gradili, sestra i ja smo spavali po nekim šatorčićima, ono zmije, gušteri, mi spavamo, šta ćeš..
Pročitajte još
BONUS VIDEO:
(Kurir sport/Jao Mile)
