Pre nego što će ući u filmsku industriju 1920. Hičkok je kratko vreme radio u inženjerstvu.
Rođen je u Londonu 13. avgusta 1899. godine, a odgajali su ga strogi katolički roditelji. Svoje detinjstvo je opisao kao usamljeno i zaklonjeno, delom i zbog gojaznosti. Jednom je rekao da ga je otac poslao u lokalnu policijsku stanicu sa beleškom u kojoj je zatražio od policajca da ga zaključa na 10 minuta kao kaznu zbog lošeg ponašanja.
Foto: Arhiv Novosti
Reditelj pričao i da ga je majka kažnjavala tako da je morao nekoliko sati da stoji u podnožju njenog kreveta, a to je prikazao kroz scenu u filmu Psiho. Gotovo sve kazne koje je trpeo od strane roditelja, kasnije će naći svoje mesto u filmskim ostvarenjima. Hičkok je pohađao jezuitsku školu St. Ignatius College pre nego što je nastavio školovanje na Univerzitetu u Londonu.
Foto: Arhiv Novosti
Kao izrazito talentovan mladi umetnik, dobio posao crtača i bio dizajner za reklame kompanije Henlei’s. Uporedo sa tim poslom piše, a od početka se bavio temama kao što su lažne optužbe, sukobljene emocije i čudni završeci. Tako je 1920. godine Hitčkok ušao u filmsku industriju sa stalnim radnim mestom u kompaniji Famous Plaiers-Laski Compani, dizajnirajući naslovne kartice za nemi film, a nekoliko godina kasnije bio je pomoćnik direktora.
Mnogi su ga smatrali genijem, a mnogi i sumnjali u njegov talenat. Bilo kako bilo ovaj Britanac se smatra jednim od najuticajnijih reditelja u istoriji filma. U karijeri dugoj šest decenija, snimio je više od pedeset igranih filmova, a u većini svojih se i pojavljuje. Ovaj reditelj je, kažu savremenici, izluđivao saradnike ponavljanjem scena, jer je bio perfekcionista. Tome u prilog govori i scena iz kupatila iz filma Psiho koja traje dugih 45 sekundi, a snimana je sedam dana iz 17 različitih uglova.
Foto: Arhiv Novosti
Hičkok je imao i vrlo čudan smisao za humor, pa je jednom kod je bio domaćin, priredio sva jela od supe do deserta u plavoj boji. Isto tako, on se navodno, kladio sa članom filmske ekipe da neće moći da provede čitavu noć vezan lisicama. Čovek je pristao na opkladu, a Hičkok mu je krišom sipao laksativ u piće pre nego što su lisice škljocnule.
Inače lisice su mu bile, veruje se, jedna od omiljenih zanimacija, pa je tako na snimanju 39 stepenika, vezao sve glavne glumce i pravio se da je izgubio ključ. A kada ih je oslobodio, rekao je akterima da ih je namerno vezao kako bi stvorio hemiju među njima. Hičkok je radio sa mnogim najvećim talenatima Holivuda tog vremena, ali je najviše poverenja imao u suprugu Almu Revil. Sa njom se oženio 1926. godine, nakon što su radili zajedno u produkcijskoj kući Famous Players-Lasky. Ona mu je bila desna ruka i njeno mišljenje je cenio više od bilo čijeg.
Foto: Arhiv Novosti
Svoje ideje Hičkok nije mogao lako da progura, pa tako eksplicitne i ekstremne scene nasilja i seksa nisu prolazile kod strogih holivudskih cenzora šezdesetih godina prošlog veka. Ali je uspevao da prevari supervizore i svoje izvede do kraja. Hičkok, smatraju poznavaoci, i te kako zaslužuje nagradu američke filmske akademije, ali on Oskar nikada nije dobio. Nominovan je pet puta za filmove Rebeka, Čamac za spasavanje, Začaran, Prozor u dvorište i Psiho, ali je uvek ostajao bez nagrade Akademije.
Foto: Arhiv Novosti
Alfred je 1969. godine posetio Beograd u društvu supruge. Milena Dravić imala je priliku da ga upozna, dobila je posebnu poruku i crtež.
- Srdačan, šarmantan, duhovit, genijalan… Vodili smo ih u Skadarliju, a u Skadarliji ko’ u Skadarliji, i on mi je poklonilo fotografiju na kojoj je napisao “ To Milena from Alferd Hitchcock” i dodao svoj crtež - rekla je Milena jednom prilikom.
Dodeljen mu je počasni Oskar za životno delo. Hičkok je tom prilikom održao najkraći govor zahvalnice rekavši: „Hvala vam… puno, zaista”. Kraljica Elizabeta Druga odlikovala ga je 1. aprila 1980. godine titulom viteza, a umro je 28 dana kasnije.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
