On je za izdanje "Sabora" iz 1997. godine za rubriku "Moja prva tezga", detaljno opisao prvi susret sa publikom.
Foto: Sabor
- LJubav prema muzici sam nasledio od oca. Bio je čovek koji voli društvo i kafanu. Divno je pevao i često pesmom zabavljao društvo. Uživao sam gledajući kako se veseli sa drugarima, a sve češće sam i ja pevušio. Po mom rodnom Prilepu to se brzo pročulo.
- Kao osmogodišnjak, učestvovao sam na takmičenju "Zlatno slavujče" u Skoplju. Pevao sam pesmu Slobodana Lelića "Žene, žene sve za ljubav daju" i pobedio! Kada su od mene tražili da pevam dečje pesmice, ja sam se samo smeškao. Kako da pevam pesme za decu, kada su ostala deca za mene klinci?
Komšije i prijatlji su sve češće tražili da im pevam. Mnogi ljudi u mom kraju odlazili su na rad u inostranstvu. Kada bi, jednom godišnje, došli u zavičaj, molili bi me da im nešto otpevam. Snimali su me i kasete nosili sa sobom, u beli svet.
Sa devet godina sam imao "veliko" pevačko iskustvo. Pred kraj godine lokalni muzičari iz Prilepa me pozvaše da sa njima pevam u novogodišnjoj noći! Pristadoh! Samo, kako da svoju odluku saopštim roditeljima? Ako im kažem istinu, poludeće. A onda od tezge i bicikla koji sam planirao da kupim od zarađenog novca - ništa. Odlučio sam da ću noć prespavati kod tetke i zamolio ih za odobrenje. Za divno čudo pustiše me.
Pročitajte još
Foto: Sabor
Lepo sam se obukao. Imao sam nove pantalone, a pronađoh i sako koji je na meni visio jer je bio preveliki. Nisam se uzbuđivao zbog toga. Na dogovorenom mestu u blizini moje kuće, nađoh se sa "kolegom" harmonikašem, a on me odvede u lokal "Sloboda". Obećao je gazdi da će mu dovesti "čudo od deteta", a gazda je bio oduševljen. Kad počeh da pevam, zavlada tišina. Za sve goste, bio sam neviđena atrakcija. Strah nisam osećao, za tremu nisam ni znao da postoji. U lokal su stalno pristizali novi gosti. Na kraju, više nije bilo mesta za sve! Pevao sam, pevao, pevao...
Odjednom mi se strašno prispavalo! Oko pola dva, zaspao sam za radnim stolom... Taman sam počeo da sanjam lepe snove, kad šef orkestra navali da me drma.
- Mali, ne spava se na radnom mestu - rekao je.
Skočio sam! Šta mi bi, ja sam veliki momak, a veliki momci u to vreme ne spavaju! Brzo sam se rasanio. Čovek me je odveo da se umijem i ponovo sam bio u formi. Nemam pojma kako, ali sam junački pevao do četiri ujutru. Na kraju je u mojim džepovima bila lepa gomilica para.
Foto: Sabor
-Sutra sam spavao do kasnih popodnevnih sati. A kada je mama zavirila u moje džepove , samo što nije pala u nesvest.Odakle mi tolike pare? Objašnjavao sam ponosno da sam ih zaradio Pozvala je tatu. Pomislili su da sam novac negde ukrao! Da bih se odbranio, otrčao sam da dovedem harmonikaša. On je moju priču potvrdio. Ne mogu vam opisati tatin bes. Grdio me je, pretio mi je, objašnjavao mi je da sam suviše mali...
- Nisu mi dozvolili da im nešto kupim od dobijenog novca. Nastavio sam da redovno idem u školu i da ređam petice. Nastavnici su prema meni bili blagonakloni, i kao dobar dečak, uživao sam u protekciji koju sam imao.
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru", 17. marta 1997.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
