"Ceca je cvetala od sreće. Tog leta 1991. godine otišli smo na more. Bio je to kraj mog momačkog ludovanja. Bar sam tako tada mislio. Svadba je bila na splavu „Lukas”. Dvesta svatova. Svirali su moji prijatelji, a ja sam povremeno uzimao mikrofon".
"Dan je počeo po svadbenom protokolu, koji sam ja prilično okrnjio. Otišao sam s prijateljem da na svečani dan okušam sreću na poker aparatima. Kad sam se vratio kući, harmonikaš je uveliko uveseljavao goste. Ispred zgrade su cepali trubači, a Cecina majka je pevala s njima. Dobro sam se nabario i u takvom, svadbarskom raspoloženju, krenuo na „Lukas”. Ceca je bila u blagoslovenom stanju i samo se smeškala".
"Ne sećam se baš mnogo detalja sa svadbe. Znam samo da se odnekud pojavila jedna moja bivša devojka iz srednje škole i da smo se ljubili u ve-ceu. Žene su čudo. Posle žvalavljenja sa mnom s osmehom je čestitala mojoj supruzi ulazak u bračne vode".
Pročitajte još
"Danas tek shvatam koliki sam ispao dripac prema prvoj ženi, mojoj prvoj, pravoj velikoj ljubavi. Pravi dripac! Umislio sam da me moja žena ne zaslužuje, da sam ja nešto iznad nje. I da sam je prevazišao. A ona je patila. Sada znam da je u to vreme upravo ona bila žena za mene, tihi pratilac mog uspona, divna majka, poštovalac mojih roditelja".
"Kad smo se preselili na Banovo brdo, počeo je drugi deo braka s Cecom. Moj brak je za komšije bio idealan brak. Ceca i ja se nikad nismo svađali. I to nije dobro. Valja ponekad izbaciti muku iz sebe. Počeo sam da švrljam. Ceca me nikad nije uhvatila u prevari, mada je sigurno naslućivala. U stvari, jednom me je ukebala, ali je to više ličilo na francuski vodvilj" - piše u Lukasovoj knjizi.