Mile je imao nadimak Kralj pljeskavica jer je pravio najbolje pljeskavice u Beogradu. Kod njega su dolazili iz svih krajeva regiona kako bi pojeli dobru pljeskavicu.
U LJubljanu je došao 1971. godine, vozom. Najpre je radio u preduzeću Daj-Dam, zatim je čistio i prao sudove u Kolovratu, a potom je sleteo u Gostilnu Livada.
Igrao je fudbal za gostionicu u kafanskoj ligi u Kodeljevu, zatim je radio u restoranu Vis, da bi 1976. godine došao u Čad.
Od njega su 1984. pomoć tražili košarkaši Olimpije, koji su ispali iz prve lige.
- Hteli su da im sa poznanicima pomognem da se vrate u prvu ligu. Dao sam obraz za klub, potrošio sam novac, putovao o svom trošku - rekao je Ćulibrk za Slovenske novice 2016. godine.
Pročitajte još
Foto: V. Danilov
Olimpija se vratila u prvu ligu, a Ćulibrk je udružio snage sa bivšim košarkašem Olimpije Vinkom Jelovcem. Najpre je dve i po godine vodio kultni ljubljanski lokal Pod košem, a onda je Vinka nagovorio da uloži ušteđevinu u košarkaški projekat u Osijeku.
Kada se posle rata vratio u Sloveniju, izbrisan je. Proveo je dve godine života u LJubljani izuzetno teško. U pomoć su mu pritekla dva bivša košarkaška asa.
Peter Vilfan mu je doneo mnogo odeće da se toplo obuče, a Jure Zdovc mu je u vreme doručka dao 500 američkih dolara, pišu i Slovenske novice.
Ko je Mile Ćulibrk, beogradski Kralj pljeskavica?
Počeo je od nule, kao konobar. Milan Ćulibrk se, međutim, brzo uspeo na sam vrh kafanske moći dežele, služivši Staneta Dolanca, Mitju Ribičiča i ostale krupne zverke iz slovenačke komunističke menadžerije. Ali njegov uticaj najviše se osećao u hali „Tivoli”, gde je dobio nezvaničnu titulu konselijera košarkaškog kluba Olimpija, pisala je beogradska Politika o njemu sada već davne 2011.
Jurija Zdovca je kao klinca uvodio u diskoteke, drugovao je sa političkom zvezdom Slovenije Zoranom Jankovićem, bio nerazdvojan s legendarnim Vinkom Jelovcem. Kada je ostao bez igde ičega i postao politička izbeglica, nepoželjni južnjak u novoj Sloveniji, Peter Vilfan mu je dao svoju jaknu, košulje i džempere, pa je Ćulibrk u Beograd stigao kao ražalovani kralj LJubljane.
Posle decenija u Beogradu je postao poznat kao Čika Mile, ljuti roštiljdžija na uglu Takovske i Cvijićeve, koji u skromnom kiosku prodaje autentične, beogradske pljeskavice. Čika Mile je postao urbani heroj Dorćola i Palilule.
Foto: V. Danilov
Ni dežela ga, posle toliko godina, nije zaboravila. Svojevremeno mu je visoka delegacija fudbalske reprezentacije Slovenije zakucala na kiosk i svečano mu predala počasni dres slovenačke fudbalske reprezentacije, s brojem 10. I natpisom „Ćulibrk”. Bili su to njegovi stari prijatelji iz LJubljane. Posle svečanog uručenja, uzviknuli su: „Pljeskavice, zdaj!”.
Miletovi su se tokom osme ofanzive preselili u Slavoniju. Pomišljao je da ode u Nemačku, ali mu je otac poručio da će ga u tom slučaju upucati, pa je Mile dospeo najdalje do - LJubljane.
- Sednem na voz, bez para. Počeo sam kao konobar u restoranu „Livada”, na periferiji. Podigao sam nos, uobrazio se, dao otkaz, otišao iz „Livade”… – priča Mile o svojim ranim, slovenačkim radovima.
"Izbrisani" Mile
– Rat se bližio, bio sam viđeniji Srbin. Nekako sam pobegao i dokopao se LJubljane 1992. godine – kaže roštiljdžija.
Ali, Mileta su počeli da gledaju drugačijim očima. Kafanskom kralju, pripreman je puč. Podneo je papire za državljanstvo, nisu mu ga dali. U Sloveniji je tada oko 26.000 ljudi iz drugih bivših jugoslavenskih republika ostalo bez državljanstva. Mile se našao u društvu „izbrisanih”, ali ipak ostaje još dve godine, zahvaljujući prijateljima. Svi su znali da je bez cvonjka. Pomagali su ga Zdovc i još mnogo Slovenaca.
Foto: V. Danilov
LJubljanu je napustio, kao i kada je dolazio u nju. Bez dinara ili marke u džepu. Nekoliko meseci je u Beogradu stanovao kod Raše Radovanovića. Uzeo je restoran „Revanš” na Voždovcu, plaćao zakup 3.000 maraka mesečno, na otvaranje mu je došao stari prijatelj Zdravko Čolić. Posao je brzo propao.
– Do tada nisam skuvao ni kafu u životu,a kamoli pravio pljeskavice. Počeo sam da se raspitujem ko pravi najbolje u gradu. Odem u Balkansku ulicu, pa kod Nišlije. Vidim, sve leskovačko, banjalučko, sarajevsko…Shvatim da Beograd nema svoju pljeskavicu - pričao je Mile o svojim roštiljskim počecima.
BONUS VIDEO:
