Trenutno postoje samo dve fotografije ovog brega, što i ne čudi jer teško da je tog jutra 15. aprila 1912. godine u ovom delu Atlantskog okeana ikome bilo do fotografisanja. Zato je gotovo nemoguće pronaći dokaz o tome da li je zaista ova santa krivac za jednu od najvećih pomorskih tragedija, premda na njoj ima tragova koji ukazuju da se ona sudarila s brodom.
Autor jedne od ovih dveju fotografija je član posade nemačkog broda "Princ Adalbert", koji je plovio svega nekoliko milja od mesta na kojem je "Titanik" nekoliko sati ranije potonuo. Ovaj član posade primetio je prugu crvene boje na ledenom bregu, što ga je navelo da ispravno pomisli da se ona u proteklih dvanaest sati sudarila s brodom.
Autor druge fotografije je De Kartert, kapetan broda "Minija", koji je na mesto nesreće poslat kako bi izvidio ima li naznaka olupine i tela preminulih. On je tvrdio da je ledeni breg koji je fotografisao bio jedini u blizini u tom trenutku, tako da bi on morao biti onaj koji je presudio putnicima i posadi "Titanika".
Foto: Vikipedija
Sudeći po nekim izvorima, ledeni breg koji je potopio čuveni brod formirao se pre čak tri hiljade godina. Iako možemo samo da nagađamo šta se zaista dogodilo, veruje se da je sve počelo snegom koji je padao po zapadnoj obali Grenlanda oko hiljadite godine pre nove ere. On je usled topljenja i zamrzavanja postao zrnasta struktura koja se kasnije zaledila, posebno dobijanjem novih slojeva snega koje su po njemu padale u decenijama koje su usledile.
Pročitajte još
Tri hiljade godina kasnije, on je započeo svoje sporo i dugo putovanje severnim delom Atlantskog okeana, i to od obale Grenlanda preko Bafinovog zaliva, Dejvisovog prolaza i Labradorskog mora stigao do Atlantika, a 1912. godine susreo se s "nepotopivim brodom" kompanije "Vajt star lajn".
Nakon te kobne večeri ništa više nije bilo isto.
Foto: Profimedia
Kada se ledeni breg sudario s "Titanikom", nastavio je svoje putovanje južnije. Zanimljivo, ovaj breg je jedan od retkih koji se ne istope kada dospeju tako duboko na jug. Kako navode stručnjaci, svega jedan odsto bregova koji se odlamaju od grenlandskih glečera stiže do Atlantskog okeana.
Temperatura ovog dela okeana je u večeri kada je "Titanik" potonuo iznosila oko -2 stepena Celzijusova, što je jedan od razloga zašto su ljudi ubrzo pri kontaktu s vodom gubili život. Međutim, iako je za ljude bila preniska, ona je za ovaj ledeni breg bila isuviše visoka – bila je kobna i za putnike i posadu "Titanika" i za breg.
Ledeni bregovi koji se odlome od glečera i uspeju da stignu do severnog dela Atlantika obično "požive" još dve ili tri godine. To znači da bi "Titanikov" breg, ukoliko se od Grenlanda odvojio 1910. ili 1911. godine, najverovatnije opstao do kraja 1912. ili 1913. U svakom slučaju, mala je verovatnoća da je još uvek postojao u trenutku kada je, recimo, izbio Prvio svetski rat.
BONUS VIDEO
