KAPOROV ZAVET: "Ovo ne objavljuj pre moje smrti!"

Interesantnu priču vezanu za nastanak njegovog romana "Ivana", tačnije, za izgled korica knjige, izneo je u svojoj knjizi "Urbane legende" novinar Nebojša Vuković.

Ono što je naročito zanimljivo jeste da ga je Kapor, tada, kada su radili intervju za nedeljnik "ID", zavetovao da priču ne objavljuje pre njegove smrti - mada za tim, kako Vuković i sam primećuje, nije bilo naročite potrebe.

- A posle mogu da mi pljunu pod prozor! - reče mi Momo uz veliki osmeh, piše Vuković i nastavlja:

- Kako su sve velike zgode, ali i one manje, najčešće izazvane naivnim i banalnim razlozima, tako je i ova začela u fotelji Momine kuće, u Nebojšinoj ulici, pored Karađorđevog parka. Sedeći u zavodljivoj dokolici, posle dugo pisanog i konačno objavljenog romana "Ivana", prelistavao je neke bajate modne časopise, koje je iz hobija čuvala njegova supruga LJiljana. Uistinu upravo se vratio od svog izdavača malo nezadovoljan kako su grafičko-dizajnerski rešene korice njegovog romana. Po njemu, postavljeni su previše tamni tonovi prednje ilustracije, pa tako nisu odslikavali onu njegovu osnovnu nit, koju je, smatra, vešto i uspešno provlačio kroz stranice svog novog književnog čeda. A povrh svega, na sredini korice su, kao nazovi ilustracija, stajale i uredno poređane neke dve modre šljive, što jeste imalo vezu sa "fabulom radnje", ali...

Pročitajte još

MOMIN PRIRUČNIK ZA GOSPODU: Ko je džentlmen, a ko prostak!

15:02

Kako je Momo jednim tekstom POSTIDEO sve "rođene Beograđane"

13:01

RAZLIKA IZMEĐU RUSA I AMERA: Šta je Mihalkov rekao Kaporu

11:29

KAPOR OPISAO: Kako se svaka Srpkinja svađa na moru

12:30

- To mu je kako je prolazilo vreme baš smetalo i učinilo ga stvaralački uznemirenim i ljudski nervoznim. Dok je sam sebi sluštao tenziju lično dokazanom terapijom, uz domaću lozu koju gasi kiselom vodom, oko mu se zaustavi na stranici par godina starog italijanskog modnog časopisa. Zagonentni osmeh neznane lepotice sa unutrašnje kolor stranice časopisa prosto mu je zaledio pogled i u sekundi izazvao pravu bujicu najlepših osećanja. Kako bi on u svojim romanima često napisao, kad neki njegov junak ugleda lepu ženu, kao da su mu leptirići zaigrali u stomaku. Osmehnu se pri pomisli da je verovatno tako bilo i Da Vinčiju kad je prvi put spazio tajanstveni osmeh veličanstvene Đokonde.

- Nije mogao da veruje da to osećanje može da ga snađe u poluzainteresovanom prelistavanju italijanskog modnog magazina, i to onog sa datumom proizvodnje starijim od trena u kome sedi. Što je duže posmatrao osmeh lepotice, to su mu oni nestašni leptirići u stomaku bili sve razigraniji pa odluči da odmah pozove izdavača i javi kako stiže taksijem do njega u narednih pola sata. Dok se užurbano spremao da krene, velikim kućnim makazama iz modnog časopisa iseče krug u kome je tako moćno stajao anđeoski osmeh njegove Đokonde. Uradio je to strašću i ispunjenošću zaljubljenog tinejdžera.

- Vidiš ovo lice, nju stavi ispod naslova knjige, a oko toga šta god hoćeš! - uzviknuo je prilikom ulaska u kancelariju zaprepašćenog izdavača njegovog novog romana, beleži Vuković.

- Tako je i bilo, jer je iskusni izdavač odlično znao koliko je nebeske sličnosti između dece i pisaca. Da deca zbog najmanje sitnice, koja je njima baš tad najvažnija na svetu, mogu porušiti i satima vredno građenu kulu od peska, kao i da veliki pisci zbog jednog detalja svoja remek-dela mogu razgoreti u plamenu kamina. Zato polemike nije ni bilo.

U nastavku anegdote, Vuković piše šta se dogodilo kasnije, kada je Kapor posetio jednu modnu reviju.

- Oprostite gosn, da li ste vi Momo Kapor, poznati pisac? - upitao ga je jedan uglađeni tip, sa jasno izraženim hrvatskim akcentom.

- Da, da, izvolite - nehajno je potvrdio Kapor.

- Oprostite što ću Vas pitati, da nemate slučajno nekih dvesta hiljada dolara da mi uplatite na račun?

- Lepa šala, gospodine - odgovorio je Kapor.

- Ne, nije šala, gospodine, ustvari, toliko je zamalo trebalo da mi platite, da je ona naša zajednička junakinja dozvolila - opet će uz osmeh tajanstveni čovek.

Bila je reč o velikom art direktoru jedne od najvećih italijanskih modnih agencija, "Pal Zileri", koja je imala tada još važeći ugovor sa manekenkom čiji je lik Momo neovlašćeno stavio na korice romana. Zavladao je tajac, ali je kraj ipak bio srećan. Čovek je pitap Momu koliko je težak, a on je odgovorio - 78 kilograma.

- E, pa, gospon Momo, baš toliko ste izgleda i srećni! Nećemo vas tužiti, jer je naša ekskluzivka, naša modna zvijezda zaprijetila da će okončati ugovor sa nama ako tužimo njenog omiljenog pisca! Poštujemo, čujte, ona je naš top model! Ona Vas obožava! Rođena je pre dvadeset godina ovde u Beogradu i stalno priča da ste svojim romanima obeležili njenu mladost! Evo Vam i vizit karta, zamolila me je ako Vas vidim da Vam kažem da bi volela da ima jednu tu knjigu sa posvetom i da bi Vas rado ugostila ako Vas put nanese u Milano!

Vuković dalje beleži da je Momo već sutradan poslao sedam, osam potpisanih knjiga manekenki, a da ga je ona kasnije, a da je ona uzvratila setom svojih najnovijih fotki. Kasnije, u decembru iste godine, čak je i pozvala Kapora i njegovu suprugu da je posete u Milanu, za praznike oko Nove godine.