Nikola Jokić jedan je od naših najboljih košarkaša, dok mu na svetskom uspehu koji je postigao mnogi mogu pozavideti.
Ipak, kada skine dres i izađe sa terena, Nikola je sasvim običan momak. Živi normalan, porodičan život, dok mu je supruga Natalija, sa kojom će uskoro dobiti drugo dete, najveća podrška. Košarkaš je oduvek s ponosom isticao koliko voli svoj rodnigrad Sombor u kojem, kada nije u Americi, i sada živi.
Nikola je rođen je 19. februara 1995. godine u Somboru. Otac Branislav, penzionisani inženjer poljoprivrede, predsednik je Konjičkog kluba “Vojvođanin”, dok je majka Nikolina medicinska sestra. Postoji još zanimljivih informacija o poreklu Jokića.
Jedan pradeda mu je živeo u Prnjavoru, delu Sombora gde je bilo puno fijakerista, drugi je bio paor iz Sivca. Oni su “krivi” što se strašću prema konjima prvo “inficirao” tata Bane, potom i Nikola.
Živeo je u malom stanu sa dve sobe sa mamom, tatom, braćom i bakom koja je spremala tako ukusan doručak da je često "upadao u probleme", jer je kasnio na prvi čas.
"Naš stan je bio vrlo mali. Imali smo dve sobe, kuhinju i kupatilo. Tu su živeli moja mama, tata, ja, dva brata i baka. Bila je puna kuća", ispričao je sjajni košarkaš jednom prilikom.
U Somboru je završio Osnovnu školu “Dositej Obradović” i dva razred
a Srednje ekonomske škole. Dok je muku mučio sa čosovima fizičkog u osnovnoj školi, nije ni sanjao da će jednog dana na njenom zidu osvanuti njegov mural 10×6 metara i da će se po njemu, odnosno Džokeru, zvati karate i košarkaški klub škole.
"Kad je bio mlađi, bio je najdeblji, najviši i najbolji košarkaš na terenu u tim mini basket ligama koje su se igrale u kategoriji do dvanaeste, trinaeste godine. Onda se još malo ugojio, pa je došlo do neke male krize njegove želje da postane košarkaš. Sa 15, 16 godina kad je počeo da raste, osetio je dominaciju. Davao je po 50, 60 koševa. Nije lako to ni u jednoj kategoriji", rekao je jednom prilikom njegov otac Branislav.
BONUS VIDEO
