Poznati stručnjak za rano podsticanje dečje inteligencije objašnjava koje česte greške roditelji prave, a koje mogu negativno uticati na prirodni razvoj inteligencije kod dece.

- Inteligencija nije nasledna; nasleđuje se samo potencijal koji treba aktivirati. U tom smislu, rana stimulacija u prvim godinama života deteta je ključna, a najveći uticaj imaju upravo roditelji - ističe dr Ranko Rajović, autor NTC sistema učenja, koji se primenjuje u vrtićima i školama u 14 evropskih zemalja.

Rajović, specijalista interne medicine iz Srbije, ima dugogodišnje iskustvo u istraživanjima neurofiziologije i neuroendokrinologije. Član je međunarodnog odbora Mensa za darovitu decu i saradnik UNICEF-a, a postao je sve popularniji stručnjak za rani razvoj inteligencije.

Foto: Profimedia

 

Na jednom od svojih predavanja, objasnio je koje greške roditelji često prave:

Ružičasta soba

Bebe u prvih mesec dana vide mutno i primećuju samo jake kontraste. Umesto monotonih, ružičastih ili plavih enterijera, u dečjoj sobi bi trebalo koristiti tamne zavese ili tapete koje će stvarati kontrast.

Sprečavanje igre na podu

Dok dete puzi, oslanja se na pod, a taj pritisak aktivira delove mozga važne za kasniju inteligenciju. Mnogi roditelji brzo podižu decu s poda da ih ne isprljaju, ali time propuštaju važnu priliku za stimulaciju mozga.

Zabrana skakanja po krevetu

Neuroni koji ne rade umiru, a skakanje podstiče njihovu aktivnost. Svaki skok pomera težište tela, što zahteva angažovanje mišića za održavanje ravnoteže. Dr Rajović savetuje da umesto zabrana, obezbedite sigurnost, a ako želite da podstaknete razvoj inteligencije, razmislite o tome da rodite još jedno dete – dok jedno može skakati pet minuta, dvoje će skakati pet sati.

Foto: Shutterstock

 

Vožnja u kolicima umesto hodanja

Hodanje je ključno za razvoj mozga. Mnogi roditelji decu voze u kolicima do četvrte ili pete godine, što može dovesti do ravnih stopala kod oko 70% dece. Deca bi trebala što više da hodaju, a idealno je da hodaju bosa kada su uslovi povoljni.

Predugo blendiranje hrane

Deca počinju da žvaću od šestog meseca, a do 18 meseci bi trebalo da pređu na čvrstu hranu. Važno je da žvaću, umesto da im se hrana miksuje ili usitnjava, jer žvakanje šalje impulse u korteks, čisti zube i aktivira jezik, što pomaže razvoju govora i imuniteta.

Iako su možda napravljene greške u ranoj fazi, Rajović naglašava da roditelji i dalje mogu podstaknuti razvoj inteligencije kod predškolaca i školaraca kroz različite vežbe i igre.

BONUS VIDEO: