– Pozorište se upalilo u 7 ujutru. Samo se sećam da me je Ćirilov zvao telefonom, a zatim i moja žena koja je već bila na poslu i da su mi rekli da gori. Ja izletim na balkon, gledam, ne mogu da verujem! Takoreći sam u pidžami otrčao u pozorište – sećao se pre nekoliko godina Branko Cvejić.
Gledajući svoju drugu kuću kako gori, glumci su bili najpotrešeniji. Dobar duh zadržao je samo Josif Tatić.
Foto: Arhiva Novosti
– Sad, naravno, plačemo tu… Katastrofa, vatrogasci, užas… U centru grada gori takva kuća. U jednom trenutku, iz pravca hotela “Park” pojavljuje se Josif Tatić. To je već prošlo dva-tri sata nakon početka požara – priča Cvejić.
Razgovor njega i Tatić tog jutra tekao je ovako.
Pročitajte još
– Je li, dokle je dogurao požar? – pita Tatić.
– Kako “dokle je dogurao?”
Foto: Sarić S.
– Pa, mislim, šta je izgorelo unutra? – pojašnjava Tatić.
– Pa, izgorela je kompletna scena, ne vidi se sada. Pogledaj krov, nema više scene i gledališta. Katastrofa! Što nije stradalo od vatre, stradalo je od vode, od gašenja – kaže očajni Cvejić.
– Molim? Od čega? – čudi se Tatić.
– Od vode!
– Je li… da te pitam nešto… Da li je u bifeu stradala ona knjiga dugovanja? – sa osmehom na licu upitao je Tatić.
