Daleke 1991., sa svega petnaest, već je objavila svoj drugi album "Zaljubi se u mene", a iste godine ekipa časopisa "Sabor" bila je u poseti rodnom domu tada maloletne pevačice u selu Turica kod Guče.
Tekst prenosimo u celosti:
Petnaestogodišnja Jelena Broćić ozbiljno preti da vrlo brzo postane najpoznatija maloletnica na estradi. Crnokosa, simpatična, vredna i raspevana Dragačevka odnedavno je pola Beograđanka. U Beograd se preselila zbog škole - učenica je prvog razreda srednje muzičke škole "Josip Slavenski". Ipak, njen pravi dom je još u Turici. Zbog Jelene se i "Sabor" našao u živopisnom seocetu koje postaje sve poznatije baš zahvaljujući njoj. Na dva i po sata vožnje od Beograda, tri kilometra ispred nadaleko čuvene rasvirane Guče, nalazi se sada pomalo uspavano selo. Stotinak naširoko raštrkanih domaćinstava udobno se smestilo u snenom, brežuljkastom, zanosnom kraju u kojem caruju mir, cvrkut ptica, blejanje ovaca i mukanje blagorodnih krava. Vazduh opojno čist, voda kristalno bistra, a na svakom koraku izvori i bunari, a zemlja plodna. Samo ponekad čudesnu tišinu, prekidanu samo zvukovima prirode, poremeti glas kakvog usamljenog automobila. Autobusa, nikada, jer od Guče se stiže samo autom ili peške. U ovo doba godine, kada se snegovi otope, a sunce još ne preuzme svu vlast, Turica ne sija u svoj svojoj lepoti.
- Kad sve olista, pa zamiriše, biće sasvim drugačije. Još kada stignu naše čuvene, zavodljive maline, samo da znate. Sada sam u Beogradu, eto već mesec i po dana nisam bila kući. Mnogo mi moje lepo, malo selo nedostaje. Volim veliki grad, ali moj zavičaj je lepši - kaže mlada Jelena.
Kuća Broćića je jedna od najlepših u Turici. Sazidana je pre dvadesetak godina, kada se Nikola, Jelenin otac, vratio iz Beograda, zaljubio u petnaestogodišnju Mirjanu, njome oženio i rešio da ne napušta rodni kraj. Kao i sve u ovom kraju, njihovo domaćinstvo je zadržalo dobar deo tradicije i one neiskvarene, izvorne lepote koja se vidi kako u uređenju kuće, tako i u načinu života, razmišljanjima. Tu je i neophodna, prava doza savremenog koja se ogleda u kupatilu, modernom nameštaju, mehanizaciji.
Pročitajte još
Sedmočlana porodica Broćić je sve ređe na okupu. Glavni "krivac" je najmlađa Jelena koja se "odmetnula" u pevačice ponajviše očevom zaslugom. Poseta "Sabora" bila je oduševljeno dočekana da se svi nađu zajedno. Samo, to nije bilo baš tako jednostavno jer svako je otišao za svojim obavezama. Zato smo prvo u Čačku sa časa "izvukli" Slavicu, osamnaestogodišnju odličnu učenicu četvrtog razreda Srednje ekonomske škole. Zatim smo svratili u gučanski "Voćar" po Vesnu, najstariju od sestara Broćić. Eh, da češće dolazimo, pa da ih tako "izvlačimo", kažu u šali. U kući nas je dočekao stariji ženski deo porodice - baka Mileva i mama Mirjana. Trebalo je još samo naći deda Radojka koji je bio odlutao za ovcama na neku od livada u kojima se ovde ne oskudeva. Za ljubav najmlađe unuke na koju je izuzetno ponosan, prekinuo je zanimljivu političku diskusiju sa komšijom i dojurio da da svoj nezamenljivi doprinos u slikanju porodice.
- U našoj kući svako ima svoje obaveze i svi puno rade. Baba i deda su stari, ali su opasni, samopregorni radnici koji još privređuju svom snagom. Bodre nas i pored njih nema šanse da neko zabušava. Naučili su me da surovo i ozbiljno shvatam život. LJudi se ovde celog veka bore za opstanak, preživljavanje. Od kada sam se oženio, ne sećam se da smo mogli da odemo na vikend, na odmor, u provod. Odricali smo se mnogo čega. I decu smo od malih nogu vaspitavali da rade. Sada se mnogo štošta promenilo. Dugogodišnjim radom stvoren je izvestan kapital. Svi se bavimo poljoprivredom, a ja uz to radim u preduzeću. Doduše, sada sam na jednogodišnjem neplaćenom odsustvu da bih pomogao Jeleni i u svakom trenutku joj bio pri ruci - priča glava porodice Nikola.
Pored ovaca Broćići imaju i živine, tri krave, spravljaju divan sir i još lepši kajmak. Imaju pet hektara obradive zemlje i kompletnu mehanizaciju za obradu krompira koji je u ovom kraju čuven. Trideset ari zemlje je pod holandskim malinama koje su takođe jedan od specijaliteta Dragačeva. Zahvaljujući tome, Broćići su uspeli da iškoluju Vesnu, a sada i Slavicu koja živi u Čačku i novopečenu Beograđanku Jelenu.
Već nekoliko godina, u njihovoj kući je glavna tema muzika. Uz Jelenine nove pesme sa ploče "Zaljubi se u mene", koju je radio LJubiša Kovačević, zemljak, kućni prijatelj i verni saradnik, radi se brže i lakše. A kada Jelena jednom mesečno dođe kući i sama zapeva, pravi je praznik. Od malih nogu, bila je čudo. Seća se deda Radojko kako je kao trogodišnja devojčica čuvala ovce. Ali, pošto joj to nekako nije "ležalo", on je na sebe preuzimao njene obaveze u zamenu za uživanje u njenom lepom, čistom glasu.
- Stavljali smo na sto stolicu i na nju peli Jelenu. Svi rođaci, prijatelji i komšije su dolazili da je čuju kako peva. Od malena je njena želja za pesmom toliko bila jaka da nismo imali srca joj ne pomognemo da uspe - priča mlada mama tri velike ćerke, vredna, tiha i skromna žena.
- Kao laik sam osetio da je veliki talenat. Kroz plač je propevala, čim se rodila. Još tada sam pomislio da ću jednog dana od radosti plakati kada je vidim na televiziji kako peva. Nisam dugo čekao, to je brzo došlo - dodaje Nikola.
Kada je pre nekoliko godina Vesna Zmijanac čula lepuškastu devojčicu u Guči kako peva, uzela ju je za ruku, oduševljeno je vodila po radio-stanicama, odluka je pala - Jelena će postati pevačica. Tako je jednoglasno rešio kućni savet porodice Broćić. I još, da se sva raspoloživa finansijska i ostala sredstva stave u službu njene karijere. Posle su, kako kaže Nikola, na svu sreću sreli LJubišu Kovačevića i zahvaljujući tome, "nije progutao mnogo vrućih knedli". Sada, zajedno sa ćerkom, Nikola uspešno uči estradnu školu.
Na naše pitanje dali je Jelena porodična ljubimica, jednoglasan odgovor je - ne. Vesna podseća tatu da je po njegovoj zamisli treće dete trebalo da bude sin. Kroz smeh, Nikola priznaje, a potom dodaje:
- Ma da imam i deset ćerki kao što su one, ne bih žalio za sinom već bih se njima ponosio.
Sve tri lepe devojke nam stidljivo otkrivaju da je tata vrlo strog. I to Nikola hrabro priznaje pravdajući se patrijahalnim vaspitanjem.
- I mama je stroga, ima svojih principa, ali je nekako popustljivija. Ipak, ne bismo da ih menjamo - kaže Slavica.
Na pitanje o momcima i udvaračima, sve tri sestre se zagonetno smeškaju, ne otkrivajući tajne. Radije bi da opet ćaskamo o muzici. Slavica i Vesna iz sve snage podržavaju Jelenu, savetuju joj kako da se obuče, kritikuju njene nastupe i pomažu joj u odgovaranju na sve brojnija pisma obožavalaca. Priznaju da joj se dive, da im mnogo nedostaje, ali da ne bi njenim stopama.
- Mene veliki gradovi ne privlače, to je užasan tempo života. Što se tiče mojih planova, nemam ih, sve ću prepustiti slučaju - kaže Vesna. A Slavica će verovatno dogodine za sestrom u Beograd, na studije.
Vreme u ovoj složnoj porodici prosto leti. Spušta se sumrak, već treba krenuti nazad. Slavica žuri u Čačak da uči. Kao najaktivniji vozač u porodici, Vesna je vozi na stanicu, nedavno kupljenim "jugom". Jelena sa tatom žuri u Beograd, da se ispava jer je čeka naporan dan. Pre podne škola, po podne "poselo" u Negotinu. Brzim, tužnim pogledom preleće po rodnom kraju, zaboravlja na lutke i dečje igre i mašta o susretu sa Vesnom Zmijanac. Kroz mesec dana, doći će opet, da se izgrli sa sestrama, nadiše čistog vazduha i "napuni baterije". Dok odlazi, na radiju trešti, po ko zna koji put tog dana, "Zaljubi se u mene".
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj tekst je izašao u "Saboru" 1991. godine.*
BONUS VIDEO: