Pevač narodne muzike Rade Petrović preminuo je danas u 83. godini života.
Radivoje Rade Petrović, rođen je 26. septembra 1941. godine u Beogradu.
Vlasnik hitova „Šumadijo, Šumadijo, ko bi tebe ostavio“ i „Kud se žuriš, hej, živote“ govorio je jednom prilikom o svom detinjstvu, a zatim i upoznavanju sa suprugom Olgom, koja mu je podarila dvojicu sinova.
Foto: Printskrin/Jutjub/ RTS Najlepše narodne pesme - Zvanični kanal
- Moje detinjstvo je bilo loše. Roditelji su mi se razveli kada sam imao deset godina. Pošto sam oca mnogo više voleo nego majku, oni kad god su se razilazili, ja sam ostajao sa mojim ćaletom Dobrivojem. Sa njim sam i na kraju ostao, a brat i sestra su otišli sa majkom. Za mene je to bilo strašno. To sam sve doživljavao onako tragično. Sedim ispred kuće na Zvezdari i gledam u polje kukuruza koje su imali moji kumovi i tako čekam kada će brat i sestra da mi prođu. Bili smo mi u kontaktu, ali su mi mnogo nedostajali, rekao je pevač.
Pročitajte još
Olga mu je, kako kaže, bila životna ljubav.
- U moju Olgu sam se zaljubio odmah! Ona se meni svidela na prvu, bili su tu i neki pogledi, ali onda meni ljudi počinju da govore kako je Olga starija od mene, kako ovo, kako ono. Kuma Jela je navijala da nas dvoje počnemo da se zabavljamo i tako jednom, dok smo pričali, kaže Olga meni: „Rade, ja sam starija od tebe, imam 25 godina, a ti 19.“ Nisam mogao da verujem, ali nema veze, mi smo tu otpočeli našu vezu. Kasnije sam otišao u vojsku, ona me je čekala. Bio sam u vojsci ‘61. i ‘62, kada je bio zemljotres u Skoplju. Ona me je čekala 19 meseci i onda smo na kraju napravili svadbu. Naša svadba je bila skromna, napravili smo je sa kreditima, ali bitno da smo je napravili. Imao sam stan, koji sam renovirao i napravio sam nam nešto drugačije. Čini mi se i da je to moj najlepši period života, dok sam bio deo kulturno-umetničkog društva, zabavljanje sa njom, uzimanje, sve to. Nas dvoje smo lepo funkcionisali, dobro smo se slagali. Igrali smo u istom ansamblu. Radio sam, električar sam po zanimanju. Bio sam vredan, na divljaka sam završio zanat, ali sam uspeo sve da ukopčam. Imao sam divnu ženu, koja je sve razumela u životu. Ona je igrala folklor, bila je solistkinja u „Branku Cvetkoviću“, tako da smo prošli celu Evropu pre mog pevanja. Moja Olga i ja, zajedno! Pokojna Olga je radila u laboratoriji u „Železnicama“ kao hemijski tehničar.
Foto: Printskrin/Jutjub/ RTS Najlepše narodne pesme - Zvanični kanal
Rade je doživeo najveću tragediju, sahranio je svog sina.
- Stariji sin Dragan umro je pre tri i po godine. On je bio profesor gitare u muzičkoj školi. Odjedanput, za osam dana je otišao. Aneurizma na mozgu, pukao mu je krvni sud. Tako da mu se jedan dan samo slošilo. Bio sam na slavi kod prijatelja. Slavio je Svetog Nikolu i zove me moja Mila i kaže dođi brzo po Dragana, njemu nešto nije dobro. Odem ja, odmah zovemo lekara, pregledao ga malo, levo-desno i kaže Ma, ne, proći će to. To isto veče zove me unuka i kaže: „Deda, brzo dođi, tati nije dobro!“ Odem ja gore, telefoniram mojoj ženi Mili, a ona mi je rekla da ih odmah zovem i da će ga sigurno transportovati. Kada su mi rekli da ga vode u onu bolnicu dole kod stanice, pomozi mi, kako se beše zove? Da, „Sveti Sava“! Kad su ga tamo poslali, znao sam koliko je sati. Za osam dana je otišao. Bio je kao dobro, levo- desno, i onda ga prebace na odeljenje za lakše slučajeve. Sutradan mu je pozlilo. Nisam nikada uspeo da prevaziđem Draganovu smrt, posle godinu dana sam počeo da živim i radim normalno, ali nikada to više nije bilo to. Svakoga dana ja ležem i budim se sa njim u mislima i srcu. Znači, veruj mi, ne postoji dan da ne pomislim na njega bar deset puta dnevno. Evo, tri i po godine je prošlo i to će verovatno tako ostati dogod sam živ. Ne znam ni sam kako se nosim sa tim, velika mi je pomoć i moja sadašnja žena Mila. Dragan mi je ostavio iza sebe najveće blago, moju unuku Olgu. Ime je dobila po baki. Olga ima 28 godina.
BONUS VIDEO:
