Između ostalog, on je otkrio i detalje vezane za njegov porodični život. Manda je tada bio u prvom braku, sa suprugom Sonjom, sa kojom je dobio troje dece - Marka, Mariju i Filipa. Kako je glumac govorio o odnosu profesije i porodičnog života, vaspitavanju dece i rođenju najmlađeg sina koje se desilo tokom snimanja filma "Lepa sela lepo gore", pročitajte u odlomku iz intervjua:
Između ostalog, Manda je rekao da u njegovoj porodici "sve konce u rukama" drži njegova supruga.
- Sve pod kontrolom drži moja supruga Sonja. U nažem životu je sve pitanje organizacije. Često zbog posla odsustvujem od kuće. Kroz sve prolazimo zajedno, sve muke i poraze, uspehe i neke ružne stvare koje su se dešavale zbog gramzivih, zlonamernih ljudi kojima moja porodica i ja smetamo. Znam da postoje ljudi koji otvoreno, ili još gore perfidno, izokola, pokušavaju na razne načine da ispričaju o meni neke lažne priče. Ali, to sve iz razloga što me ne poznaju dovoljno, ili me se plaše, ili jednostavno ne mogu da podnesu ono što radim.
Snimanje filma "Lepa sela" poklopilo se sa nekim vašim porodičnim radostima.
- U to vreme tamo gde smo snimali nije bilo hrane, osim osnovnih uslova za život. Odneli smo pumpe za vodu, delili s njima doručak i ručak... Moj Filip je tek trebalo da se rodi, pa sam jurio na relaciji Višegrad - Beograd, jer nisam znao kada će Sonja da se porodi. I ona je bila pod nekom vrstom stresa šta se nama tamo dešava. Mada je navikla u neku ruku, jer sam izlete u ta područja pravio i ranije, naravno, bez najave. Tek kasnije, kada se vratim, kažem joj gde sam bio. Dok sam čekao da se Filip rodi i ja sam, kao svaki tata, razbijao tremu u kafani, s društvom. Te noći je bilo otkazano i snimanje. Kada se porodila, laknulo mi je da je dete rođeno zdravo. Izljubio sam ženu, seo u auto i vratio se na snimanje. Kada sam stigao svi su već bili obavešteni. U svim tim teškim okolnostima imali smo snage čak i za veselje. Nikome nije smetalo što tu noć nisam došao da snimam, jer znaju da ja ni jedno dete nisam mogao da pustim da bude rođeno a da ja ne budem tu. Moram da ga uzmem u ruke, da ga vidim, da se rasplačem, da budem uz Sonju tih prvih par sati.
Pročitajte još
Da li ste vi moderan tata koji prisustvuje porođaju?
- Nisam prisustvovao porođaju, ne zato što se plašim, nego izbegavam zato što kod nas to još nije higijenski. Mada mogu da uđem u svaku bolnicu, jer znam sve te ljude koji tamo rade, sarađivao sam sa njima u mnogim emisijama, prilozima... U svakoj bolnici postoji neka uspomena na mene, da li je sterilizator za flašice, ili poseta pacijentima, Nova godina kada sam deci donosio paketiće...
Kako porodica gleda na vašu profesiju?
- Moja porodica, kao i ostale glumačke, ima sasvim normalan odnos prema mom zvanju. To je nešto što je sastavni deo života. Moji klinci nemaju taj zastrašujući odnos prema popularnim ljudima, jer ih redovno sreću, dolaze nam u kuću, mi idemo kod njih, družimo se. S druge strane, postoji hendikep u smislu da moraju svog tatu da podele sa nekim. Često se osećam nemoćno kada šetam gradom sa porodicom i kada priđu deca za autogram ili da se pozdrave, a moja deca mi kažu: "Alo, izašao si sa nama u šetnju, pusti sada tu decu, ti si sada naš tata!" Kad radim na televiziji postoje nagradne igre, na kojima moji klinci ne mogu da učestvuju. Marku dugo nije bilo jasno zašto je to tako. Rekao bi mi: "Tata, ja sam skupio sve što si mi tražio." Onda mi pokazuje, ali mislim da bih umro istog sekunda kada bi pročitao njegovo ime i adresu kao nagrađenog. Kako da objasnim mojim zakletim neprijateljima koji jedva čekaju da se nešto desi pa da imaju razlog za život. I šta mi drugo preostaje, nego da pokupujem nešto iz nagradnog fonda i odnesem deci... Hvala Bogu, neki put se može malo preko zaraditi i potrošiti na sitnice koje znače klincima. Ja sam skromno živeo kao dete, nas je bilo pet u porodici, ja kao najstariji, sestra i brat. Kada smo ostali bez oca, sve je ostalo na meni, jer majka nikada nije radila. Trudim se da moje klince vaspitavam da budu isti takvi kakvi smo mi bili, mada, složićemo se, u ovim vremenima učiti ih da budu pošteni je kao da ih učite da budu idioti. Ali, neka, promeniće se vreme.
Pokazuju li vaša deca talenat za glumu?
- Marko pokazuje talenat za pisanje, ali je još mali. Marija je u svom "Barbi svetu". Trudimo se, Sonja i ja, da imaju bezbrižno detinjstvo. Mada ja svoje detinjstvo ne bih menjao za njihovo, ni za šta na svetu. Nedavno je jedna ekipa dolazila nešto da snimi u obdanište. Od sve dece, primetili su Mariju, i kada su saznali da je moja ćerka, smatrali su da će lako dobiti moj pristanak. Prevarili su se. Rekao sam im da ne dolazi u obzir, jer je dovoljan jedan glumac u porodici. Pritom, još su mali. Jednog dana ako odluče, videćemo...
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj tekst je izašao u "TV Novostima" 16. septembra 1998. godine.*