Ekaterina je bila vrlo darovita od Boga i dobar poznavalac grčke filozofije, kao i medicine, retorike, logike, a krasila ju je i telesna lepota. Kada je car video da je bogata znanjem i mudrošću pozvao je pedeset najmudrijih ljudi, da se s njom prepiru o veri i da je posrame.
Prema pravoslavnoj tradiciji postoji verovanje da se ovoj svetiteljki moli onaj ko želi da upozna ljubav svog života...
Foto: Vikipedija
Na kraju Ekaterina je njih nadmudrila i posramila. Razjareni car je naredio da se svih pedeset mudraca sagore u ognju. Ovi mudraci, po molitvi svete Ekaterine, pred smrt su ispovedili ime Hristovo i postali hrišćani. Posle mnogih mučenja Ekaterina je posečena mačem u svojoj osamnaestoj godini, 24. novembra 310. godine.
NJene mošti čuvaju se na Sinaju. Manastiru Svete Katerine sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. Krajem 14. veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.
Pročitajte još
Narodna verovanja i običaji
Prema pravoslavnoj tradiciji postoji verovanje da se ovoj svetiteljki moli onaj ko želi da upozna ljubav svog života. Potrebno je moliti se svake večeri tokom 40 dana i želja će biti uslišena.
"Vrlinama kao svetlošću sunčanom si prosvetila neverne mudrace, i kao presvetli Mesec noćnim putnicima, odagnala si tamu neverja, i caricu si uverila, i zajedno sa njom i mučitelja si izobličila, bogozvana nevesto, blažena Ekaterina. Sa željom si došla u nebeski Dvorac ka prekrasnom Ženiku Hristu, i od NJega si carskim vencem uvenčana: NJemu sa Anđelima predstojeći, moli se za nas, koji slavimo preslavnu uspomenu tvoju."
