Stevo Žigon jedan od najboljih jugoslovenskih glumaca, rodio se 8. decembra 1926. godine.
Iako je tokom života našao sreću i stekao veliku slavu i iza sebe ostavio bogatu karijeru, Stevino odrastanje bilo je veoma teško.
Rođen je u LJubljani, u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Žigon je još kao dečak učestvovao u mnogim sabotažnim akcijama koje je organizovao Narodnooslobodilački front Slovenaca, a 1942. godine, uhapšen je od strane italijanske vojske.
Tada je za dlaku izbegao streljanje, a spasilo ga je samo to što je bio maloletan. Ipak, u vojnom zatvoru proveo je čitavih godinu dana, ali nakon oslobobađanja njegovim mukama nije došao kraj.
On je kasnije poslat u koncentracioni logor Dahau. Ono što je zanimljivo je da je u logoru naučio nemački jezik, koji je tečno govorio kasnije, dok je glumio bezosećajne nemačke oficire u ratnim filmovima, koji su ga i proslavili.
Tokom boravka u logoru naučio je i da svira violinu, a zimi je ispod logoraškog odela nosio i ono svečano, koje mu je bilo dodeljeno da nosi prilikom nastupa za naciste.
Logor je napustio kada su ga Amerikanci spasili oslobodivši civile od sigurne smrti.
Nakon rata odlučio je da se posveti fakultetu i umetnosti, te je završio studije glume u LJubljani.
Iako je potpuno pronašao u svetu glume, tokom godina je ipak sve manje glumio u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212, a sve više se režirao, ali ga publika najviše pamti po serijama "Otpisani" i "Povratak otpisanih".
Preminuo je 28. decembra 2005. godine u Beogradu, u 79. godini, a iza sebe ostavio mnogobrojne uloge, ali i autobiografsku knjigu u kojoj je do detalja opisao sve uspomene iz svog života.
Informer