OD DVOBOJNE DO DVOGLAVOG ORLA: Kako je izgledala zastava Srbije od 11. veka do danas

Kako je izgledala srpska zastava od 11. veka do danas

Izvor: Nportal

22.12.2024

09:47

ZASTAVA je ponos i simbol svake države sa jasnom istorijom i tradicijom uvezenom u svaku boju i grb.

Zastava Srbije je prošla kroz mnoge promene kroz dugovekovnu istoriju. Prve zastave počinju da se pojavljuju na dvoru tokom 11. i 12. veka kao obeležje plemića.

Jedna od najranijih zastava je nastala za vreme kralja Vladislava što saznajemo iz spiska župana Dese, koji je u Dubrovnik poslao delegaciju kako bi vratili stvari iz blagajne njegovog oca.

Jedna od vraćenih stvari je i dvobojna crveno-plava zastava.

Stefan Uroš Dečanski je u boj na Velbuždu poneo žutu ili zelenu zastavu, dok je njegov sin - car Dušan Silni - koristio beli steg sa dvoglavim orlom, pretendujući na vizantijsko nasleđe.

Simbolika srednjeg veka se prenosi kroz vekove, čak i posle poraza na Gazimestanu, ali i pada u turske ruke. Sve do Karađorđa i Miloša Obrenovića se prenosi usmeno, a tada kreće i veza sa srednjovekovni državama i identitetima. Karađorđeva ustanička zastava je imala motiv krsta koji je okružen ocilima, što se do dan danas zadržalo. Takođe, tu su motivi krune, ali i veprove glave sa strelom među očima, što je bio geografski simbol Šumadije.

Pročitajte još

Otišao na Antarktik da dokaže da je Zemlja ravna, doživeo ŠOK

08:33

OTKRIVENI PLANOVI: Kako će Putin da proslavi praznike

09:27

Amerikanci oborili ratni avion - i to svoj!

08:03

SLAVIMO DETINJCE: Jedan od najveselijih porodičnih praznika

07:14

Prilikom borbi ustanici su nosili zastave sa simbolom krsta, jedan od dokaza je i famozna slika Paje Jovanovića. Simbolika tog perioda se vezuje za hrišćanstvo iz očiglednih razloga - borba protiv islamske imperije, ali i oslikavanje identiteta jednog naroda.

Srbija je uspela da se izbori za autonomiju u okviru Osmanskog carstva, a širom Evrope se javlja ideja o nacionalnom identitetu. U Sretnjeskom ustavu iz 1835. godine je Kneževina Srbija odredila izgled svoje zvanične zastave.

- Boja narodna srpska jest otvoreno - crvena, bela i čelikasto-ugasita. Grb narodni srpski predstavlja krst na crvenom polju, a među krakovima krsta po jedno ognjilo okrenuto ka krstu. Sav grb opasan je zelenim vencem s desne strane od hrastova, a sa leve od maslinovog lista - zapisano je u glavi drugoj Sretnjskog ustava.

Ovde se jasno vidi drugačiji raspored nego što je danas, a umesto plave se navodi "čelikasto-ugasita" boja. Odabir nije slučajan, a smatra se da je inspirisan francuskom revolucionarnom zastavom. Krst sa ocilima na štitu je oivičen grančicama masline i hrasta. Ustav je ukinut, a tri godine kasnije, donosi se novi i Miloš Obrenović insistira na sličnosti sa ruskom zastavom.

Po prvi put se koristi današnji raspored boja - crveno-plavo-bela. U levi gornji ugao zastave se nalaze četiri zvezdice čime se simboliše odanost sultanu, s obzirom da je Srbija i dalje bila pod Turskom vlašću, iako autonomna.

Milan Obrenović biva proglašen za kralja i Srbija 1882. godine menja zastavu, sada već kao suverena država. Zastava dobija današnji oblik - krst i ocila sa dvoglavim orlom i krunom. Ovaj izgled je zadržan i tokom narednog perioda.

Drugi svetski rat je doneo na ove prostore promenu ideologije, te su simboli kraljevstva zamenjeni komunističkim simbolima. Dvoglavog orla sa ocilima oko krsta zamenjuje petokraka zvezda koja će biti glavna karakteristika zastave sve do 1991. godine.

Danas postoje dve varijante zastave. Državna sa grbom i Narodna trobojka. Karakteristična crvena boja predstavlja krv junaka koja je prolivena za slobodu. Plavo nebo predstavlja beskraj kome se teži, dok je belo majčino mleko koje hrani decu Srbije.