Na mapi grada Beograda urađeno je nekoliko arheoloških iskopavanja, a tim stručnih arheologa je tokom marta prošle godine započeo iskopavanja u Vlajkovićevoj ulici pored Skupštine grada.
Milorad Ignjatović, arheolog Muzeja grada Beograda u intervjuu za naš portal govorio je o neotkrivenim tajnama na ovom nalazištu.
- Do sada smo nailazili na ostatke koji su iz međuratnog perioda Beograda. To je bilo ono prvo na šta smo naišli. Posetiocima je bilo zanimljivo da vide te ostatke kuća, kaldrmisanih ulica... Potom smo naišli na ostatke iz 17. i 18. veka. Postojala je Batal džamija, koja se orginalno zvala Emihinova džamija, koja je dobila naziv po begu koji ju je napravio. Taj deo u Beograda se zvao Emihinuova mahala. Otkrili smo nekoliko kuća iz dela tog naselja. Takođe smo naišli i na prve rimske ostatke. Pronašli smo 16 rimskih grobova, to smo i očekivali, ali nismo očekivali da nađemo ostatke rimskog vodovoda. Znalo se da je postojao taj vodovod. Postojali su neki delovi od ranije, ali ovo je za sada nešto što je najbolje očuvano. NJegova dužina je preko sedamdeset metara. Trenutno to dokumentujemo i istražujemo.
Foto: Profimedia
Ignjatović je otkrio koliko je rimskih careva rođeno na našem tlu. Jednog je posebno istakao:
- O tome kako su ljudi iz tog perioda živeli, možemo saznati iz antropoloških ostataka. Postoje analize koje se rade nakon iskopavanja. Čak i ako ima povreda na kostima, možemo saznati i kako su se oni hranili, da li su zdravo živeli ili su bili izloženi teškom fizičkom radu. Neki predmeti će moći da se vide u Muzeju grada Beograda. Od starta smo znali da će to što pronađemo biti deo nove postavke Muzeja grada Beograda. Nepokretni deo predmeta po zakonu ne smemo ni da pomeramo sa terana. Naš prostor je jako zanimljiv za rimsko carstvo. Čak 17 rimskih careva je rođeno na teritoriji današnje Srbije, tako da ne možemo da govorimo o tome kao o nekoj stranoj kulturi koja nam je nametnuta. U tom periodu je počela lokalna privreda, izrada keramike, mačeva, oružja... Jednostavno su ratnici koji su bili generacijama tu bili dovoljno moćni da ih vojska proglasi za careve i da dugo opstaju na tim funkcijama. Na prostoru Beograda je rođen i car Jovin, on je više od godinu dana vladao. Zanimljiva je ličnost iz tog perioda jer je zapravo bio hrišćanin, ali je zbog toga što ga je vojska izglasala i što je došao na čelo carstva prihvatio jednim delom i te paganske običaje koje nije praktikovao da tada. Taj period je značajan za istoriju Beograda iako je bio težak. Čovek koji je rođen na tom tlu je na kraju proglašen i za cara i za Boga.
Milorad Ignjatović je otkrio i šta nakit u grobovima govori o pokojnicima i koliko dugo je trajao procesa sahranjivanja:
- Sve grobove na koje smo našli su u prošlosti bili opljačkani. Jako malo stvari smo našli. Jedan od tih grobova su sarkofazi, najluksuzniji oblici sahranjivanja u grobnicama zidanim opekama. Očigledno je da je tu bilo nekih priloga, u jednom delu su to predmeti koji su na neki način dragi pokojniku. Retko kad se događalo da je lični nakit neke žene neko drugi nasledio. Uvek je to stavljano uz pokojnika jer oni na neki način pokazuju status te osobe i razne simbolične vrednosti za to društvo pri pojavljivanju u javnosti. Žene su imale ulogu da čuvaju dom, da prenose znanje. Verovatno nisu u tim kućnim uslovima isticale to svoje bogatsvo. Međutim, kada bi izlazile u javnost, njihova uloga bi bila da pokazuju bogatstvo porodice i status muža ili oca. Ako ima nakit sa zlatom, zelenim perlama to je bio simbol da je ona ta gospodarica porodice, da ima decu, da prenosi znanje i tradiciju na njih i da je u okviru te porodice ugledna. Proces sahranjivanja umeo je da potraje od oplakivanja po nekoliko dana do polaganja u grob,sahrane bila je to čitava ceremonija. Dokle god je bilo potomaka koji se sećaju pokojnika, stalno su se vršili neki obredi. Mi nismo otkrili trenutak sahrane, već trenutak pljače. Saznali smo da su kosti bile rasturene. Ali u jednom grobu smo pronašli deo ogrlice sa perlama od smaragda, jako je zaniljivo to što smo pronašli ukosnicu, staklenu iglu za pravljenje frizure. U muzeju je za sada jedini primerak, ja do sad nisam video ništa slično.
Potom je oživeo priče o rimskom načinu sahranjivanja i šumi koja je nestala zbog kremiranja.
- Pretpostavljamo da je u četvrtom veku u tom periodu bilo mnogo šume u okolini Beograda, ali neki nalazi pokazuju da to nije tako, da su Rimljani dosta te šume raskrčili. Postoji činjenica da su resurese istrošili u svrhu spaljivanja pokojnika i da više nije bilo dovoljno drveta da se spale pokojnici. Zbog toga su morali da pređu na neki drugi oblik sahranjivanja.
