Dragan se dotakao i toga šta je to uticalo da ima nizak prag tolerancije.
Glumac je ispričao kako ga je žena koja ga je čuvala slučajno ispustila:
- Kad sam imao devet meseci, još sam bio u Opovu, baš negde kada sam se selio u Beograd... žena koja me je čuvala, ispustila me je i ja sam pao na glavu. Bio sam dugo u nesvesti, moji su se svi bili uplašili, i posledica toga je bila da sam ja nekoliko godina kako osetim bol, padao u fras, zacenim se... Čak su se uplašili da imam epilepsiju. To je trajalo par godina i sad me već sećanje vraća u period kada sam prezdravio i počeo to da zloupotrebljavam i kada mi nešto nije po volji ja padnem u fras - rekao je Dragan.
- Ostala je još jedna stvar, ostao mi je jako nizak prag tolerancije na bol i burno reagujem kada osetim bol, kako fizičku, tako i ovu duševnu. Često impulsivno reagujem i pogrešno, ali prosto ne mogu da trpim bol. Tu i jeste mudrost, jer život se sastoji iz jednog i drugog bola - istakao je Bjelogrlić.
Pročitajte još
Bjela je dao definiciju šta je za njega život:
- Jedno dugo putovanje, nekad dugo, nekad kratko... Vidimo iz istorije da i kratka putovanja nekad ostanu sadržajnija i upečatljivija od dužih. To zaista jeste jedno putovanje sa puno prepreka. Ako godine nešto donose, ako čovek zna da ih nosi, ako sumiraš to iza sebe i pokušaša da to iskustvo koristiš za ono što je pred tobom, jeste jedan put pun prepreka. Često i sam sebi određuješ prepreke i tu treba da budeš dovoljno mudar da nađeš meru da sa njima možeš da se nosiš i to se verovatno zove mudrost življenja - zaključio je Bjelogrlić za "Unu".
Foto: ATA imags
BONUS VIDEO:
