Naime, Dušica je o svemu otvoreno govorila, a njena priča dirnula je mnoge.

- U prvoj godini života mi je tekla krv iz ušiju i taj dan sam hitno prebačena u bolnicu. Doktori su uspeli da me spasu - kaže na početku Dušica, pa je potom ispričala šta se dogodilo kada se nekoliko godina kasnije igrala sa bratom blizancem u blizini bunara:

 

 

- Napravila sam brodić od plastične čaše koji mi je izmakao iz ruku, okliznula sam se i pala u bunar. Moj brat blizanac je plakao iz sve snage i taj plač je čuo slučajni prolaznik. Spasio mi je život. Komšija je čuo i odvezao me u bolnicu, jer su brata od tetke već uzeli, a mene ostavili krvavu u snegu... Šest meseci sam jela na slamčicu.

 

 

U dvadesetoj godini života sam ležala u bolnici zbog jake upale jajnika. Da bi ubrzali proces ozdravljenja, dali su mi pogrešnu vensku terapiju. Doživela sam anafilaktički šok i pala u komu iz koje se nisam budila dva dana. Ta dva dana sam gledala samo cveće oko sebe.

Ne znam da li sam tada doživela kliničku smrt, ali znam da me ništa nije bolelo dok nisam otvorila oči.

Sećam se da sam tada prvo ugledala svoju mamu koja je još uvek bila živa. U 31. godini života sam otišla na rutinsku kontrolu kod ginekologa. Posle ultrazvučnog pregleda doktor je primetio i napipao tumor veličine pet centimetara.

Jedino čega sam se setila i uputala jeste:”Zašto, Bože, moram proći isto što i moja majka koja je imala rak”.

Blic