Društvenim mrežama nedavno su ponovo kružile viralne snimke koje podsećaju na događaj iz 1986. godine, kada je u Klivlendu pušteno 1,5 miliona šarenih balona u pokušaju obaranja Ginisovog svetskog rekorda. Iako su tadašnji organizatori, United Way, planirali spektakl kako bi promovisali grad i prikupljali sredstva za socijalnu skrb, posledice su bile katastrofalne.
Mnogi se danas tog dana prisećaju sa sramom zbog pogrešnog planiranja i tragičnih događaja koji su usledili. Tadašnji organizator Treb Heining objašnjavao je planiranje Balloonfesta kao način za promociju Klivlenda i jačanje imidža grada, koji je u to vreme bio suočen s problemima identiteta.
Planirano je postavljanje novog rekorda, s ciljem da se privuče pažnja, a broj od 2,2 miliona balona trebalo je privući mlade ljude prema filantropiji i volontiranju. Na kraju je pušteno 1,5 miliona balona, a spektakl je počeo u 13:50 sati po lokalnom vremenu, tokom kišnog subotnjeg popodneva, 27. septembra 1986. godine.
Pročitajte još
Nesreća izazvana lošim vremenom
Iako je sve počelo s oduševljenjem i aplauzima građana Klivlenda, kiša i hladna fronta ubrzo su stvorile problem. Baloni su počeli padati pre nego što su ispuhali, što je izazvalo ekološke probleme, a vazdušna luka Burke Lakefront bila je prisiljena privremeno obustaviti letove zbog zakrčenih staza. Osim toga, baloni su izazvali brojne nesreće, uključujući deset saobraćajnih nesreća, te su uznemirili životinje na farmama. Čak su stigli i do Kanade.
Na jezeru Eri pronađena dva tela
Najtragičniji trenutak dogodio se na jezeru Erie, kada su ribari Rejmond Broderik i Bernard Sulzer nestali pre Balloonfesta. Potraga koju su otežavali padali baloni trajala je nekoliko dana. Ubrzo su pronađena njihova tela, a kasnije je supruga jednog od ribara tužila organizatore za smrt svog muža. United Way je postigao vansudsku nagodbu u iznosu koji nikad nije otkriven.
Foto: Profimedia
Završni epilog Balloonfesta
Iako je Balloonfest ‘86 osvojio Ginisov rekord za najveće puštanje balona, kategorija je ubrzo povučena iz knjige svetskih rekorda zbog sigurnosnih zabrinutosti. Četiri decenije nakon incidenta, Klivlendi imaju podeljena mišljenja o tom događaju – dok ga neki smatraju tragičnom pogreškom, drugi ga vide kao korak prema popularizaciji grada u teškom periodu.
(Blic.rs)
BONUS VIDEO:
