"PRODAO" JE ZA CIPELE: Kako je Miša ostao bez sestre u ratu

Nekoliko puta je isticao da je imao vrlo teško odrastanje. Postao je ratno siroče.Majku su mu ubili četnici, izgubio je i oca i brata, a takođe je u jednom intervjuu otkrio kako je ostao bez sestre,tačnije prodao ju je za par &quot;žutih cipela&quot;Pre nego što je umrla, Mišina majka mu je poverila sestru Milenu i rekla mu da je čuva.Janketić je jednom prilikom pričao kako je &quot;izgubio&quot; sestru. To je prava filmska priča:- Moja sestra i ja smo posle ostali u Pljevljima kod porodice Đenisijević kod koje je moja majka bila iznajmila sobu. Tu u komšiluku je živeo trgovac, mađarski Jevrejin, sa ženom. Bila je takođe Jevrejka. Zaboravio sam im, nažalost, imena, ali znam da je nekako u to vreme on umro i da je ona potom odlučila da beži iz Pljevalja. Sve je rasprodala budzašto i počela da vreba priliku za bekstvo. Usput je mene stalno ubeđivala da dopustim da povede sa sobom i moju Milenu. Nisam živ dao, pamtio sam šta mi je majka rekla i kakav mi je amanet ostavila kad je krenula iz kuće u smrt, da moram da čuvam i pazim sestricu - ispričao je tada glumac, prenosi Blic.Foto: Predrag Mitić- Jednog dana Jevrejka mi donese par finih žutih cipela. I danas ih pamtim kao da je to juče bilo. Kožne, duboke, sa tvrdim đonom, do pola se šnirale vezicama, a onda kopčama... Teško je to sada i opisati i dočarati, šta su takve cipele u to vreme značile za mene skoro bosonogog. Zaslepljen tom lepotom i preokupiran cipelama, nisam gotovo ni primetio kad je Jevrejka otišla i povela moju Milenu. Shvatio sam tek posle da sam ja, u stvari, prodao sestru za te žute cipele, ali je tada bilo prekasno.Glumac je tek kasnije saznao da je Jevrejka sa njegovom sestrom ušla u vozdo Dobruna kod Višegrada.- Tu su ih mokrogorski četnici skinuli s voza i nju odmah zaklali čim su joj našli nekoliko dukata sakrivenih u duplom dnu od kofera. Kad su krenuli da ubiju i moju sestru, pritrči jedna devojka, tu iz Dobruna bila, i otme im je iz ruku: &bdquo;Nemojte, ne dam da ubijete ovo dete grešno, no mi ga dajte, imam brata u Višegradu koji nema dece, njemu ću da ga darujem&quot; , ispričao je glumac.- Bila je to sestra Milivoja Miličevića, kasapina iz Višegrada, koja je moju Milenu, prestravljenu i šugavu, posle zaista dovela i predala bratu, ali ona nije umela da kaže ni ko je ni odakle je, samo je uporno ponavljala da ima brata Cila. Jednoga dana te 1947, malo pre nego što je došao u Šahoviće, Milivoje Miličević se vraćao vozom iz neke trgovine od Priboja, Rudog, odakle li, i imao je pun vagon stoke za mesaru. U kupeu, u kojem je sedeo, našla se i neka žena iz Pljevalja. Putovala je vozom u Beograd kod sina. U neko doba počela da priča o ratu i nekim događajima iz tog mučnog i nesrećnog vremena i ta Pljevljakinja ispričala kako su njenu prijateljicu i školsku drugaricu Milicu Dajović Janketić zaklali četnici, da joj se ništa ne zna ni za muža Radomira, koji je odveden nekud u zarobljeništvo, da su imali i troje dece, da je jedno muško umrlo uz rat, drugo se negde zlopati od nemila do nedraga, a trećem, ćerkici nesrećnoj, ne zna se ni groba ni mramora. Dok je rat trajao odvela ju je nekud neka žena iz Pljevalja i tu joj se izgubio svaki trag... Milivoje joj onda tu ispriča da ima i da podiže jedno tuđe žensko dete, kaže i kako mu je došlo u kuću, i da po svemu sumnja da je dete odnekud iz Crne Gore. Zna da kaže samo da ima brata Cila, da za mleko kaže da je varenika, a za merdevine stube, i sve zbori ijekavski... Ta žena je odmah rekla da je Milena Miličina - ispričao je Janketić.- U to vreme u Višegradu, neki ustaša Vrana, kome se sudilo, govorio je na sudu, da bi dokazao da nije kriv, kako je Milena njegova ćerka: &#39;Nisam bio ustaša. Mene su ustaše progonile. I ćerku su mi odveli i hteli da je ubiju. Eno je moja ćerka Hajrija Vrana u kasapina Milivoja Miličevića&#39;, govorio je. Da bi pobio laži ustaše Vrane, Miličević se dao u potragu za Ciletom, to jest, za mnom, jer je Milena o sebi umela da mu kaže toliko da ima brata koji se zove Cile&quot;, pričao je JanketićFoto: V. DanilovIste godine kasapin iz Višegrada došao je pred školu, odatle su krenuli ka tetki kod koje je Miša Janketić živeo, da bi ga poveo sa sobom u Višegrad i spojio sa sestrom.Glimac je potom u Višegradu sa sestrom završio upravo na tom sudu.- Sašije tu Miličević i sestri i meni fina odelca od neke engleske uniforme, ličili smo jedno na drugo kao blizanci, i onda nas jednog dana odvede na sud da demantuje priču i laži toga Vrane. Sudija je istog časa kad nas je video jedno pored drugog prekinuo suđenje, jer je sve bilo toliko očigledno - ispričao je glumac.- Moja sestra sada živi u Novom Sadu. Ima finu porodicu i potomstvo, ali, nismo, nažalost, više tako često skupa. A dok smo bili, pa kad bih je ja nešto naljutio, ona bi me izgrdila, izgrdila i na kraju kad više ne zna šta bi mi još rekla, kaže: &#39;Možda ja, zaista i nisam tvoja sestra, možda sam ja stvarno Hajrija Vrana.&#39; A ja se nikad nisam ljutio na nju jer me do danas grize savest kako sam je &#39;prodao&#39; za one žute cipelice - ispričao je slavni glumac.(Stil)BONUS VIDEO:

"PRODAO" JE ZA CIPELE: Kako je Miša ostao bez sestre u ratu

Vaš komentar

Nema komentara