General koji je otvorio kapiju u noći Majskog prevrata

NJegovo učešće u Majskom prevratu se često ističe u smislu da je upravo on bio taj koji je zaverenicima otvorio kapiju, ali to nije dokazano. Svejedno, zbog toga mu je ostao nadimak Pera Kapija. Ipak, Živković će najviše ostati upamćen kao Pera &bdquo;furundžija&ldquo; ili Pera &bdquo;peder&ldquo; zbog stalnih glasina o njegovoj navodnoj homoseksualnosti koje su kolale, kako beogradskom čaršijom tako i u vojnim i političkim krugovima.Živković potiče iz patrijarhalne porodice iz Negotina, a majka Sara je poreklom bila iz okoline Tetova. Došao je u Beograd iz Zaječara, gde je završio gimnaziju i na jesen 1897. godine upisao Vojnu akademiju kao pitomac 30. klase. Nakon diplomiranja, brzo je napredovao u službi, a završio je i dodatno školovanje u okviru 14. klase Više škole Vojne akademije. Od 1907. do 1909. godine je bio na usavršavanju u Francuskoj. Imao je čin kapetana već 1910. godine, pukovnika 1915, a u vreme odvijanja radnje serije &bdquo;Senke nad Balkanom&ldquo; bio je divizijski general.Foto: VikipedijaIako smatran za političkog analfabetu, Živković se odlično snalazio u političkom životu kraljevine, smatran je za energičnog i sposobnog organizatora, fanatično posvećenog svom poslu. Red, rad i disciplina bili su njegov lični i profesionalni kredo, ustajao je u 5 sati ujutro, &bdquo;kada već obično zvoni po momka da naloži peć i donese kafu&ldquo;, a na spavanje je obično odlazio oko 10 sati uveče. I kada bi se na balovima i proslavama zadržao i do 4 ujutro, uvek je ustajao u isto vreme.PRUSKI STAVIako strog prema svojim podređenima i saradnicima uopšte, bio je mekan prema strancima, naročito prema stranim novinarima. Nakon što je uradio intervju s njim, dopisnik &bdquo;Dojče algemajne cajtunga&ldquo; bio je oduševljen njegovim pruskim stavom i tačnošću, a ostao je i jedan malo patetični zapis o generalovoj fizionomiji, gde Nemac primećuje kako Živkovićeve oči &bdquo;tako veselo blistaju&ldquo; i osmeh mu je &bdquo;detinjski blažen&ldquo;.Mnogo je voleo da čita, često je pisao članke u &bdquo;Ratniku&ldquo;, a napisao je i knjigu &bdquo;Konjica u manevarskom ratu&ldquo; (1924). Na odmor je išao retko, najviše dva puta godišnje, a najviše je voleo da odlazi u banje.Foto: VikipedijaDVE MRLJEIpak, ta vojnička besprekornost i posvećenost bila je umrljana dvema stvarima.Prva je bilo njegovo razilaženje sa Apisom i &bdquo;Crnom rukom&ldquo; (Živković je onda napravio novu organizaciju kao kontratežu i nazvao je &bdquo;Bela ruka&ldquo;), koje ga je načinilo &bdquo;izdajnikom&ldquo;, druga stvar su bile njegove navodne homoseksualne sklonosti. O njima se šuškalo već u balkanskim ratovima, tako je kolala priča da je Živković prilikom opsade Jedrena sa svojim vojnicima danima orgijao i pijančio u obližnjem gradiću. Već na tzv. Drugom solunskom procesu 1918. je bio žigosan kao &bdquo;pasivni pederasta&rdquo;, a skandal širih razmera sprečio je kralj Aleksandar lično. Kao rezultat ove kraljeve intervencije kasnije su se pojavile glasine da je i on Živkovićev ljubavnik. Ovo će pomenuti i princ Đorđe Karađorđević u svojim memoarima, on se u jednom trenutku ovako obratio svom bratu: &bdquo;Čudo me nisi uporedio sa Pašićevim sinom, koji juri žene po Evropi dok Srbija ratuje, ili sa tvojim prisnim prijateljem Petrom Živkovićem... On doduše ne juri žene... ali je u pozadini... Pričuvaj malo svoje vojnike od njega...&ldquo;Foto: VikipedijaGLASINEPošto je bio neženja, a to je dodatno raspirivalo glasine o pederastiji, Živković je znao da se pravda rečima: &quot;Ja ne bih mogao uopšte da uradim ovo kada bih imao porodičnih obaveza&quot;.S druge strane, prorežimske novine su Petra Živkovića opisivale kao &bdquo;čoveka sa puno energije i velikih administrativnih sposobnosti... nemilosrdan prema samom sebi kada je u pitanju dobro zemlje, rob svoje dužnosti, revnostan radenik i čovek čiji je patriotizam prošao kroz najžešća iskušenja&ldquo;.Posle ubistva kralja Aleksandra u Marseju 1934. godine, Živković je postavljen za ministra vojske i mornarice. Na ovoj funkciji bio je do marta 1936. godine, kada ga je zamenio general LJubomir Marić. Posle toga se povukao iz aktivnog političkog života.Politički je aktiviran ponovo posle 27. marta 1941. godine, a u emigraciju odlazi 1943. i bio je deo jugoslovenske vlade u izbeglištvu. Po dolasku komunista na vlast, suđeno mu je u odsustvu i osuđen je na smrt. Umro je 3. februara 1947. godine u Londonu.blicBONUS VIDEO:

General koji je otvorio kapiju u noći Majskog prevrata

Vaš komentar

Nema komentara