"Pre sam naučio da se krstim, nego što sam progovorio"

Radoš Bajić je iskoristio priliku da se okupljenima obrati:- Velika mi je čast što mogu večeras u ovom prelepom zdanju da vam se obratim i da kažem par reči. Ja sam na ovu divnu svečanost došao sa svoje dve unuke koje ove godine pune 18 godina.- Možda se ovih dana, kao mnogo puta u našoj istoriji, nalazimo u trenucima kada treba da okrenemo knjigu starostavnu i da se setimo naših predaka, naših korena, da se setimo svetog puta koji je za naš narod otvorio najveći sprski svetitelj i prosvetitelj Sveti Sava. Možda je trenutak da se malo angažovanije vratimo u duhovnost, i da nas Sveti Sava kao narod, koji se vekovima bori za svoj opstanak na ovoj vetrometini, na Balkanu, na kojem su nas mnogo puta gazili, satirali, uništavali i ubijali, povede da se vratimo sebi samima. Da se Srbija bolje razume, da znamo da imamo samo sebe, svoju Srbiju, svoje najbliže, svoj rod svoje poljane, svoje njive, svoje gore...Foto: Jutjub printskrin/ Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Koviljača- Na izvestan način, kao i svako seljačko dete, čini mi se da sam pre naučio da se krstim, nego što sam progovorio. Zbog toga, veoma duboko i iskreno podržavam odluku specijalne bolnice gospodina Jokića i svih vas da u ovom prelepom zdanju održavate ovakve divne susrete koji će nas vraćati korenima, vraćati sopstvenoj duhovnosti.- Neka Bog Svevišnji da da se Srbi slože, neka nam Bog da mira, radosti, napretka, zdravlja naše dece, a ja bih nakon ovih nekoliko rečenica koje su mi došle naizust i bez ikakve pripreme, već iz same duše, želeo da na neki način kažem nešto što je deo moje prve profesije. Imam nekoliko profesija poslednjih 20-30 godina, ali kao moj poseban dar za sve vas, dame i gospodo, ja ću vam reći, kazati jednu pesmu koja nas takođe vraća u duh Svetog Save, u vreme naše borbe za opstanak, u vreme naše velike žrtve za naš narod, za našu decu i za njihovu budućnost.- Ova pesma je pesma nepoznatog pesnika nastala na Krfu kada je izgladnela srpska vojska u skeletima obnavljala snagu da bi se posle nekog vremena vratila da vidi šta je sa njihovom čeljadi, kućnim pragom, grobovima i njivama. Pesma se zove &quot;Boj na Moravi&quot;, a ja sam je naučio još kao dečak, naučio me je moj deda koji ju je zabeležio i ona je moj poklon za vas - rekao je Radoš Bajić i prisutnima izveo pesmu &quot;Boj na Moravi&quot;.Srpska vojska na Krf pala,Po ostrvu žagor bruji.Iz oblaka kiša lije,Uzburkano more huji.Pod stoletnim maslinamaŠatori se srpski belePod njima se odmarajuSrpske čete preživele.Šatori su tesna kuća,Al za sve ima mesta.Zgrčio se drug do druga,Te je tako toplo svima.Sred pesama pošalica,Jedan vojnik tužna lica.I sa njim se svako šali,Pitaju ga za čim žali.Radivoje mahnu rukom:Ispuniću vašu želju.Kraj će biti vašoj šali,Vašoj pesmi i veselju.Kada besmo na Moravi,Kad neprijatelj beše jači,A ja reših na rastanku,Časkom svome domu sići.Kuća mi je pored puta,Ja pritegoh pušku bolje,I ponesoh dve, tri bombe,Može doći do nevolje.Kad ja tamo, ono kasno,U gostinskoj sobi staroj,Gde ikone stare stoje,Šest Bugara vino piju,Kao da su u gostima.Izboden mi babo leži,I staračkim glasom veli,Radivoje, sine, beži!Bacih bombuDim se diže u visinuJa zamakoh u planinuSrbi braćo, amo gusle dajtea vi srpske pesme zapevajtepomenite srpskog slavnog tićaĐenerala Vojvodu MišićaI njegove slavne divizijeŠto im ravna na daleko nijeI puška puca i topovi ričuOficiri Petog puka vičuNapred, braćo Srbadija mila!Dušmaninu slomiće se krilaBog je s nama i Hristova matiSrpska pravda sve će da pomlatiRadoš je za kraj otpevao stihove čuvene pesme &quot;Tamo daleko&quot; uz gromoglasan aplauz:&quot;O, zar je morala doć ta tužna nesrećna noć, kada si dragane moj otišao u krvav boj...&quot;BONUS VIDEO:

"Pre sam naučio da se krstim, nego što sam progovorio"

Vaš komentar

Nema komentara