Mišićevog sina streljali Nemci - pred smrt pokazao junaštvo

Ни Александар Мишић ни Фрегл нису стрељани у Ваљеву. Лујза Мишић је познавала генерала Паула Бадера. На његову интервенцију, Мишић и Фрегл пребачени су у околину Линца. Мишић је ту и умро. Фрегл се после рата преселио у САД, где је умро 1964. године. Војислав и Елеонора били су у партизанима.

Istoričarima je, praktično, odmah posle rata bilo poznato da Aca Mišić nije streljan. Tek 1962, saznalo se da ni Fregl, nije streljan. Voja Mišić je bio naš komšija. Pokušavao je da prebaci posmrtne ostatke brata Radovana koji je umro u zarobljeništvu. Uspeo je. Cela porodica vojvode Mišića je bila pro partizanska. Voja je čak zaglavio i na Golom Otoku. Družio se sa porodicom generala Radivoja Jovanovića Bradonje, sa kojom je, čini mi se, bio i u srodstvu. Veoma otvoren i pozitivan čovek. Baš sam voleo da, kao mladić, slušam priče iz rata. Često je sa mojim ocem analizirao zašto se Draža okrenuo otvorenoj saradnji sa okupatorom... Mišići Dražu, organski nisu podnosili. Svima žena Milena je bila u intimnim odnosima sa Dražom. To je ceo mionički kraj znao.