BIO SUROV: Petar Veliki je bacio sina u TAMNICU

Petar I Aleksejevič Romanov ili Petar Veliki je bio ruski car i imperator koji je vladao Rusijom od 7. 5. (27. 4. po julijanskom kalendaru) 1682. pa sve do svoje smrti 1725. godine.Petar je vladao sam do 172. godine, a potom je vladao zajedno sa svojom ženom, Katarinom I Aleksejevnom. Modernizovao je u to vreme prilično zaostalu feudalnu Rusiju na društvenom, političkom, vojnom i ekonomskom planu, a u isto vreme vodio je ekspanzionističku politiku, uglavnom ka zemljama koje su izlazile na more. U toku svoje vladavine, pretvorio je Rusiju u vodeću evropsku silu tog vremena. Odbacio je titulu cara 1721. i zamenio je titulom &bdquo;imperatora&ldquo;Vladavina u znaku ratovanjaOd dolaska na vlast pa sve do njegove smrti, Petar je neprestano vodio ratove što je i uslovilo njegovu celokupnu spoljnu politiku. Ratovao je protiv Osmanskog carstva 1695. i 1696. kao i 1711. Petar je 1696. osvojio luku Azov, siguran izlaz na Crno more, da bi je kasnije 1711. izgubio u mirovnim pregovorima sa Turskom. Takođe je ratovao protiv Persije, kojom je prilikom osvojio i teritorije na zapadnoj i južnoj obali Kaspijskog mora. Rusija je posle te teritorije izgubila ubrzo nakon njegove smrti. Međutim, najveći i najvažniji rat od svih koje je vodio Petar Veliki, bio je rat protiv Švedske koji je trajao punih 21 godinu &mdash; od 1700. do 1721.Foto: VikipedijaTitula imperatoraPosle Ništatskog mira, Senat je iz zahvalnosti Petru dodelio titulu &bdquo;imperator i samodržac svjerosijski&ldquo;. Nazvan je i &bdquo;Ocem otadžbine&ldquo; i &bdquo;Velikim&ldquo;, a Rusija se počela zvanično nazivati &bdquo;Ruska Imperija&ldquo;, a sam Petar je zamenio titulu cara titulom &bdquo;imperator čitave Rusije.ReformePoslednje godine Petrovog života bile su obeležene nastavkom reformi u Rusiji. Cilj Petrovih reformi je bio obrazovanje snažne vojske i države, kao i korenite ekonomske i društvene promene. Bilo je već uobičajeno da se car, naslednik vizantijskih imperatora, smatra &bdquo;samodršcem&ldquo;, te je Petar insistirao na ovoj koncepciji i tako stvorio prosvećeni apsolutizam.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoGodine 1721, ubrzo nakon sklapanja mira sa Švedskom, Petar je proglašen za cara cele Rusije. Odbio je predloge da uzme titulu &quot;Cara Istoka&quot;. Titulu cara priznali su mu Avgust II iz Poljske, Frederik Vilhelm I iz Pruske te Frederik I iz Švedske, ali ne i ostali evropski monarsi. Naime, mnogima od njih reč &quot;imperator&quot; imala je prizvuk nadmoći i prevelike važnosti u odnosu na ostale vladare. Osim toga, neki vladari su se bojali da bi Petar pokušao da svoja vladarska prava stavi iznad njihovih, baš kao što se svojevremeno Sveto rimsko carstvo proglasilo sizerenom (vrhovnim vladarom) svih hrišćanskih naroda.(Kurir)BONUS VIDEO:

BIO SUROV: Petar Veliki je bacio sina u TAMNICU

Vaš komentar

Nema komentara