CECA I JECA PROTIV BOMBI Kako je estrada '99 prkosila NATO-u

Građani Srbije pamte agresiju, ekplozije, sirene za vazdušnu opasnost, ali i prkos koji se u narodu rodio, podstaknut bombama. Tokom trajanja NATO agresije, na trgovima, ulicama imostovima širom zemlje organizovani su koncerti na kojima su ljudi, uz muzičare, prkosili bombama. O nastupima narodnjaka izveštavao je estradni časopis &quot;Sabor&quot;.Prkosu agresorskim avionima i krstarećim raketama pridružili su se i narodnjaci učešćem na koncertima koji se, bez obzira na vazdušnu opasnost, svakodnevno priređuju u Beogradu i mnogim gradovima Srbije. Sa hiljadama ljudi zvezde narodne muzike pevaju i potvrđuju da je duh ovog naroda neuništiv - pisalo je na početku izveštaja objavljenog u &quot;Saboru&quot; 12. aprila 1999, koji prenosimo u celosti.Tokom prvog od priređenih koncerata u Beogradu iz scene smo zatekli Gibu, Cakanu, Rašu Pavlovića, Nikolu Uroševića, Gedžu, Boru Drljaču, Borislava Zorića Ličanina... Uz čaj koji je kolegama, ali i publici, besplatno delio Era sa vidnim ogorčenjem komentarisali su nezapamćeni akt terorizma NATO snaga na našu zemlju Zoran Kalezić, Keba, Ana Bekuta, Snežana Đurišić, Sanja Đorđević, već pomenuti Era... A, iz zvučnika je centrom Beograda odjekivao glas Goce Lazarević koja je, uz pratnju orkestra Bokija Miloševića i gromoglasnu podršku okupljenih na Trgu, pevala &quot;Đurđevdan&quot;, a potom i Ace Ilića koji je pevao &quot;Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine&quot;.Foto: Arhiva TV NovostiDa se ni u pevače nije uvukao strah od projektila dokazali su Ceca Ražnatović, jer je ne obazirući se na uzbunu, došla sa suprugom Željkom, sinom Veljkom i ćerkom Anastasijom, i DŽej, koji je takođe stigao sa kompletnom porodicom. Lepa Brena je bila u pratnji Bobe Živojinovića, a kada se pojavila na bini i zapevala &quot;Ja nemam drugi dom&quot; emocije su prevladale i potekle su joj suze. To nije ostavilo ravnodušnim ni publiku.Nekoliko dana kasnije, ponovo je na Trgu Republike bio narodnjački dan. I tada su se okupili brojni predstavnici folk branše - Dragan Aleksandrić, Perica Zdravković, Hasan Dudić, Lela Andrić, Savo Radusinović, Slavko Banjac...Foto: Arhiva TV Novosti- Amerika, Amerika, zemlja velika, ali metar moga sela, Amerika cela - pevao je Miroslav Ilić, dok je Tozovac, pre nego što se latio mikrofona, u ima golubara Beograda pustio pticu mira da poleti put neba. Potom su brojnoj publici, &quot;naoružanoj&quot; transparentima sa sloganima koji su odslikavali neuništivu duhovitost naroda i prkos agresoru, zapevali Zorica Brunclik uz Kemišovu pratnju, Slobodan Mulina, Merima NJegomir, Cakana, Dobrivoje Topalović, Neša Lutovac, Željko Samardžić, Vesna Zmijanac...I tako iz dana u dan. Pesma nas i danas održava.U narednom broju, objavljenom 10. maja 1999. nastavlja se izveštavanje o antiratnim koncertima, a izjave su tom prilikom dali Jelena Karleuša i Nedeljko Bajić Baja.Foto: Arhiva TV NovostiDanima već traje neravnopravna borba između nasilničke bahatosti sa jedne strane i prkosnog slobodarskog duha sa druge. Neravnopravna, jer je ova prva još pre početka bila osuđena na poraz. Dok nad našim glavama svakodnevno orgijaju hladnokrvne ubice uništavajući ljudske živote i razarajući materijalna dobra sa bezbednih visina, dole, na mostovima, ulicama i trgovima, traje festival hrabrosti i ponosa.Na jednom od koncerata pod geslom &quot;Pesma nas je održala&quot;, u Beogradu na Trgu Republike, među mnogobrojnim pevačima zatičemo Jelenu Karleušu i Nedeljka Bajića Baju.Foto: Arhiva TV Novosti- Prvi napad agresora zatekao me je u kolima negde blizu švajcarsko-nemačke granice. Pozvao me je prijatelj mobilnim telefonom i rekao: &quot;Bajo, avioni su krenuli!&quot; Oduzeo sam se. Nije to bio strah, jer sam na rat navikao još u Bosni. Taj rat je žestoko uzdrmao moju familiju. Moj rođeni brat, tenkista, bio je teško ranjen. Osam članova moje porodice od tada nema posla i ja zahvaljujem Bogu što sam u mogućnosti da ih pomažem. Ta kratkotrajna paralisanost bila je normalna reakcija na trenutnu bespomoćnost koju osetite kada ste u teškim trenucima odvojenosti od najmilijih.Jelenu Karleušu prvo bombardovanje zateklo je u njenom stanu na Novom Beogradu.Foto: Arhiva TV Novosti- Pravo da vam kažem, pojma nisam imala o čemu se radi. Kod nas na Novaku stalno nešto gruva i u mirnodopsko vreme. Shvatila sam šta se dešava tek kada je došla mama. Nas dve smo podelila uloge. Ona strepi, plaši se, pije lekove i dobija blaže nervne slomove kada zaurlaju sirene, a ja - spavam. Pre neki dan sam bila na &quot;dobrovoljnoj radnoj akciji&quot; kod tetke u Batajnici. Tamo je grunulo žestoko, pa su joj u stanu izrazbijani prozori. Klasika, šta da vam pričam. Tetkica i ja smo vitlale sa metlicom i đubrovnikom celo popodne sakupljajući stakliće.Da li je sve baš tako?- Slušajte malu folirantkinju - umešala se mama Divna. - Cvika i ona, samo se folira. Ali, moram da joj priznam, ume da sakrije strah, i, zaista, sirene za početak i kraj vazdušne opasnosti - prespava. I ne samo to: burgija neku vezu da ode na Kosmet u posetu našim vojnicima da se sa njima druži. Izgleda da je baš rešila živce da mi pokida.BONUS VIDEO:

CECA I JECA PROTIV BOMBI Kako je estrada '99 prkosila NATO-u

Vaš komentar

Nema komentara